Zemljotres koji je pogodio Kamčatku, sa intenzitetom od 8,8 stepeni po Rihteru, izazvao je cunami i značajne posledice na Havajima, Kaliforniji, Rusiji i Japanu. Profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu istakao je da se ova oblast nalazi u poznatom „Pacifičkom vatrenom pojasu“, gde se često dešavaju zemljotresi zbog subdukcije tektonskih ploča. Ova geološka aktivnost je rezultat sudara i podvlačenja jedne ploče pod drugu, oslobađajući ogromnu količinu energije.
Milovanović je napomenuo da se prema geološkim podacima očekuje da će ovakvi zemljotresi nastaviti da se dešavaju u budućnosti. U tom kontekstu, naglasio je važnost pripreme za zemljotrese, posebno u zemljama kao što su Japan i Havaji, koje su dobro opremljene i imaju efikasne sisteme evakuacije. Tokom trenutne krize, preduzete su hitne mere, uključujući evakuaciju miliona ljudi u pogođenim područjima.
Profesor je takođe ukazao na razlike u reakcijama različitih zemalja, ističući da na Balkanu nedostaje disciplina i svest o ponašanju u slučaju zemljotresa. On je ukazao na to koliko je važno da se i u regionima koji nisu često pogođeni snažnim zemljotresima razvije svest i priprema. Mnoge zemlje, poput Japana, imaju obrazovne programe koji uče građane kako se ponašati u slučaju zemljotresa, dok na Balkanu takva praksa nije prisutna.
Milovanović je objasnio da se centralni deo Tihog okeana razmiče brzinom od oko 15 centimetara godišnje, što uzrokuje sudare i podvlačenje tektonskih ploča. U gornjem delu, gde se nalaze Filipini, Japan i Kamčatka, dolazi do oslobađanja energije koja izaziva zemljotrese. Profesor je podsetio da je u toj oblasti zabeleženo nekoliko najjačih zemljotresa u istoriji, uključujući onaj iz 1952. godine koji je razorio gradove na Kamčatki.
Nakon glavnog zemljotresa, obično slede slabiji potresi, što je deo procesa smirivanja. Milovanović je napomenuo da se očekuje serija manjih potresa u narednim danima, ali je takođe naglasio da postoje izuzeci. U nekim slučajevima, kao što je bilo sa zemljotresom pored Santorinija, može doći do dugotrajnih i snažnih potresa.
Stručnjak upozorava da nije moguće predvideti tačno koliko će zemljotresa biti, ali je važno razumeti da geološka aktivnost daje život planeti. „Kada se sve smiri na Zemlji, neće više biti ni života kakvog poznajemo. Da nema zemljotresa, nema stvaranja planina, okeani će se napuniti peskom i sve će biti ravno,“ slikovito je prikazao profesor Milovanović.
U vezi sa cunamijem koji je pratio zemljotres, profesor je istakao da su talasi predstavljali pretnju za obale širom Tihog okeana, ali je dodao da je sreća što se zemljotresi dogodili na prostoru gde nije bilo mnogo ljudi. Tali su zahvatili Havaje i Japan, ali nije došlo do većih razaranja kao 2011. godine. Brzina cunamija može dostići 600 do 700 kilometara na sat, što je otprilike brzina mlaznog aviona.
Profesor je ukazao na to koliko je važno razviti svest o zemljotresima, čak i u regionima koji nisu svakodnevno pogođeni snažnim potresima. On predlaže da na ulazima u veće institucije budu postavljene poruke koje bi podsećale ljude kako da se ponašaju u slučaju zemljotresa. Takođe, naglašava značaj česte edukacije kroz medijske sadržaje, kako bi se građani upoznali sa pravilnim ponašanjem tokom zemljotresa.
Milovanović je zaključio da je važno da naučimo više o našoj planeti i njenim zakonima. „Planeta ima svoju priču. Ona je na pola puta. Moramo da menjamo i lične karte i adresu – da odemo na neki satelit ili neku drugu planetu,“ poručuje profesor, naglašavajući potrebu za poštovanjem prirode i razumevanjem prirodnih pojava kako bismo obezbedili sigurnost za sebe i buduće generacije.
