Inflacija u Srbiji je u junu dostigla 4,6%, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodni mesec, kada je inflacija iznosila 3,8%. Republički zavod za statistiku je izneo podatke koji pokazuju da su cene porasle za 0,8 procentnih poena u odnosu na maj. Ovaj skok nije viđen od juna prošle godine, kada je inflacija iznosila 0,7%. Narodna banka Srbije (NBS) je ukazala na to da je glavni uzrok rasta cena povećanje cena voća i povrća, ali i usporavanje pada cena naftnih derivata.
Na mesečnom nivou, u junu su potrošačke cene porasle za 0,9%, a najviše su doprinele cene voća, usluga, mesa i naftnih derivata. Cene hrane imaju značajan uticaj na ukupnu inflaciju, a cene svežeg mesa su porasle za 3,8%. U međugodišnjem poređenju, cene hrane su u junu porasle za 7,4%. Kada se posmatraju cene na pijacama, krompir je poskupio za 15%, dok su cene kupusa i paradajza porasle za 71% i 78%.
NBS je reagovala na ovu inflaciju tako što nije smanjila referentnu kamatnu stopu, koja od septembra iznosi 5,7%. Takođe, povukla je 360 milijardi dinara viška likvidnosti sa tržišta putem repo operacija. U junu su cene voća takođe porasle, pri čemu su banane poskupile za manje od 10%, dok su cene šljiva i trešanja porasle za 157% i 200% u odnosu na jun 2024. godine.
Što se tiče cena goriva, prestanak pada cena nije iznenađenje, s obzirom na to da je cena nafte na svetskom tržištu oko 70 dolara po barelu. U junu prošle godine, cena nafte je iznosila 85 dolara po barelu. Danas, litar benzina košta 178 dinara, dok je dizel 196 dinara. Očekivanja su da cene goriva neće značajno opasti, što dodatno komplikuje ciljeve NBS o inflaciji od 3%.
NBS je takođe napomenula da slični faktori utiču na inflaciju u zemljama u regionu sa sličnom monetarnom politikom. Na primer, inflacija u Mađarskoj je porasla sa 4,4% u maju na 4,6% u junu, uz rast cena hrane od 6,2%. U Češkoj, Rumuniji, i Poljskoj takođe se beleže slični trendovi. Za razliku od ovih zemalja, inflacija u evrozoni iznosi 2%, uprkos porastu cena hrane od 3,1%.
Pored toga, očekuje se povećanje cena struje za domaćinstva od 7%, što može dodatno povećati inflaciju. Takođe, problem sa NIS-om, koji se odnosi na pretnju američkih sankcija zbog ruskog vlasništva, može uticati na tržišne uslove u Srbiji.
U anketama koje su sprovedene među bankarima i privrednicima, pokazalo se da ne dele optimizam NBS kada je reč o inflaciji u srednjoročnom periodu. Njihove procene su više usmerene prema inflaciji od 4% do 5%, što je daleko od cilja NBS.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se Srbija suočava sa izazovima u vezi sa inflacijom, koja je pogođena kako globalnim tako i lokalnim faktorima. S obzirom na trenutne ekonomske okolnosti, važno je pratiti kretanje cena i delovanje institucija koje su zadužene za očuvanje ekonomske stabilnosti. U narednim mesecima, može se očekivati dalji pritisak na inflaciju, a to će zahtevati pažljivo upravljanje monetarnom politikom kako bi se izbegli ozbiljniji ekonomski problemi.
