Rok za prijavu bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom kao „Svoj na svome“, ističe 8. februara u ponoć. Prijavljivanje je počelo 8. decembra, ali mnogi građani i dalje imaju pitanja o postupku. Važno je znati ko može da prijavi objekat, šta se dešava ako se to ne učini na vreme i da li postoji obaveza plaćanja poreza unazad.
Za podnošenje zahteva za legalizaciju neophodna je važeća lična karta ili pasoš, kao i dokaz o vlasništvu, poput kupoprodajnog ugovora, ugovora o poklonu, ostavinskog rešenja ili sudske presude. Takođe, potrebno je navesti broj katastarske parcele, podatke o objektu (vrstu, površinu i spratnost), kao i dati izjavu o tačnosti podataka. Zahtev se može podneti čak i za objekte izgrađene na tuđem zemljištu.
Trošak legalizacije kreće se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od lokacije i zone. Objekti koji se mogu legalizovati bez prepreka uključuju one građene bez dozvole, objekte sa isteklim dozvolama i one koji nikada nisu imali upotrebnu dozvolu. Međutim, postoje i objekti koji nikada neće moći da se upišu, kao što su objekti u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra ili oni u javnoj svojini.
Osobe koje ne podnesu zahtev do 8. februara suočiće se sa sankcijama, uključujući krivičnu odgovornost i mogućnost uklanjanja objekata. Prema rečima advokata, novo regulisanje predviđa da, zbog nepodnošenja prijave, pravo svojine može biti upisano u korist Republike Srbije.
Građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte mogu to učiniti do 24. oktobra. Opravdani razlozi uključuju zdravstvene probleme ili odsustvo iz zemlje.
Jedna od čestih briga građana je plaćanje poreza na imovinu unazad pet godina nakon upisa prava svojine. Međutim, iz nadležnih institucija ističu da je to netačna interpretacija zakona. Upis prava svojine i obračun poreza na imovinu nisu direktno povezani. Vlasnici objekata izgrađenih bez dozvole do sada su već imali obavezu plaćanja poreza, a cilj zakona nije retroaktivna naplata.
Postoji mogućnost da nadležni organi utvrde površinu i spratnost objekata pomoću vazdušnih snimaka. To znači da ne prijavljeni objekti mogu biti oporezovani prema važećim propisima, uključujući prethodnih pet godina. Ipak, građani ne bi trebalo da odlažu prijavu zbog straha od poreza, jer je cilj zakona da se reguliše imovinsko-pravni status objekata.
Nakon legalizacije, mnogi vlasnici se pitaju da li mogu da vrše nadogradnju svojih objekata. Odgovor je potvrdan, ali samo uz poštovanje važećih zakona i urbanističkih propisa. Svaka nova gradnja mora proći kompletnu proceduru pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole. Da bi se dobila saglasnost za dogradnju, potrebno je ispuniti urbanističke parametre i projekat postojećeg stanja, čime se osigurava usklađenost sa propisima i bezbednosnim zahtevima.
U zaključku, Zakon o legalizaciji objekata pruža priliku vlasnicima da regulišu svoj imovinski status, ali je važno pridržavati se svih propisa i rokova kako bi se izbegle eventualne sankcije i problemi sa upisom prava svojine. Građani bi trebali da budu informisani i da se na vreme obrate nadležnim institucijama kako bi izbegli komplikacije.
