Dok se svet suočava sa rekordnim toplotnim talasima, naučnici upozoravaju na mogućnost „dubokog smrzavanja“ u severnoj Evropi usled globalnog zagrevanja. Ova kontradiktorna situacija može delovati nelogično, ali se oslanja na složene klimatske obrasce koji utiču na region. Na primer, Island je 2025. godine zabeležio najtopliju godinu u svojoj istoriji, sa prosečnom temperaturom od 5,2°C, što je povećanje od 1,1°C u odnosu na prethodni period.
Tokom 2025. godine, temperature su bile znatno iznad proseka gotovo svakog meseca, posebno u proleće. U maju, toplotni talas je doveo do rekordnih 26,6°C na aerodromu Egilsstadir. Iako su padavine u većem delu zemlje bile ispod proseka, ukupna količina padavina na mnogim mestima je i dalje bila iznad višegodišnjeg proseka, zbog sposobnosti atmosfere da zadrži više vlage s porastom temperature.
Međutim, naučnici upozoravaju da globalno zagrevanje može uticati na Atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC), složen sistem okeanskih struja koje transportuju toplu vodu na sever i vraćaju hladnu vodu na jug. Sa otapanjem arktičkog leda i oslobađanjem slatke vode iz Grenlanda, tok ovih struja može biti poremećen, što potencijalno može dovesti do naglog zahlađenja severne Evrope.
Ovakvo naglo zahlađenje, ako se dogodi, moglo bi izazvati „moderno ledeno doba“ u regionu, sa ekstremnim zimski temperaturama koje bi mogle dostići -45°C na Islandu. U septembru 2025. godine, Savet za nacionalnu bezbednost Islanda je proglasio potencijalni kolaps AMOC-a bezbednosnim rizikom, ističući da bi to imalo katastrofalne posledice za klimatske uslove u toj zemlji.
Novi izveštaj objavljen u februaru 2026. godine upozorava da bi kolaps AMOC-a mogao izazvati „ekstremne posledice“ u nordijskim zemljama, koje bi se razlikovale od onih koje se očekuju usled globalnih klimatskih promena. Stručnjaci predviđaju mogućnost da bi morski led mogao opkoliti Island prvi put od doba Vikinga, što bi dovelo do drastičnih promena u ekosistemu i životu stanovništva.
Direktorka Islandskog meteorološkog zavoda, Hildigunur Torsteinson, izjavila je da bi u tom slučaju „Island postao jedan džinovski glečer“. Ovaj scenario, iako ekstreman, ne može se više odbaciti kao puka fantazija, jer naučnici upozoravaju na ozbiljnost rizika od kolapsa AMOC-a, koji je ključni deo klimatskog sistema u nordijskom regionu.
Izveštaj takođe naglašava potrebu za „energičnim merama ublažavanja“ kako bi se postigli ciljevi dekarbonizacije i smanjili globalni rizici. Što duže globalne temperature budu prelazile 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, to je veći rizik od pokretanja „tačke bez povratka“ za AMOC. Istraživači apeliraju na obezbeđivanje dugoročnog finansiranja i razvoj sistema ranog upozoravanja za promene u AMOC-u, koji bi trebalo da poveže posmatranja sa simulacijama modela.
Ovaj sistem ranog upozoravanja trebao bi biti integrisan u procese donošenja odluka, omogućavajući brzu reakciju na potencijalne promene. Novi Zakon o okeanima EU pruža mogućnosti za koordinaciju ovih napora, ali je potrebno više akcija kako bi se sprečilo da dođe do drastičnih klimatskih promena u regionu.
U zaključku, iako se trenutno suočavamo sa ekstremnim vrućinama, naučnici upozoravaju na mogućnost ozbiljnih klimatskih promena koje bi mogle dovesti do naglih zahlađenja. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju, kako bi se zaštitili ekosistemi i život ljudi u regionu. U svetlu ovih potencijalnih pretnji, važno je prepoznati značaj održivog razvoja i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bismo osigurali sigurniju budućnost za sve nas.
