Dok je Putin predvodio paradu povodom Dana pobede u Rusiji, izgleda da su Kijev i Vašington konačno pronašli zajednički jezik kroz prvi zvanični sporazum između dve zemlje. Ovaj razvoj situacije postavlja pitanje da li će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uspeti da uveri Donalda Trampa da je Kijev zaista zainteresovan za okončanje rata koji vodi Rusija.
Od prvih predsedničkih debata prošle godine, Tramp je izbegavao da jasno odgovori na pitanje o svom viđenju kraja rata u Ukrajini. Iako je poznat po tvrdnji da bi mogao da okonča rat za 24 sata, ostao je neodređen kada je reč o ustupcima za Ukrajinu. U međuvremenu, Kijev je pokušavao da uveri Trampa da nije prepreka za primirje ili mirovni sporazum.
Krajem marta, Ukrajina je prihvatila predlog SAD za 30-dnevno primirje, pod uslovom da se Kremlj pridržava istih pravila. Međutim, primirje do danas nije postignuto, a Kijev redovno ponavlja svoju spremnost da ga odmah prihvati ukoliko Rusija pristane.
Tokom ovog perioda, Rusija je jednostrano proglasila dva kratka primirja, jedno za Uskrs i drugo oko Dana pobede, ali su oba puta prekršila sopstvena pravila. U međuvremenu, Ukrajina je uspela da pregovara i potpiše sporazum o mineralima sa SAD, što je omogućilo Vašingtonu pristup bogatstvu ukrajinskih rudnih resursa.
Dok se saradnja između Rusije i SAD nije pomerila napred, ukrajinski predsednik je nastavio da vrši pritisak na Rusiju, intenzivirajući napade dronovima na Moskvu. Ova strategija možda je urodila plodom, jer je Tramp i Zelenski imali dugačak telefonski razgovor o sporazumu o mineralima. Zelenski je, međutim, ponovo naglasio spremnost Ukrajine za bezuslovno primirje, pozivajući na „30 dana tišine“ bez napada.
Zelenski je istakao da Ukrajina želi stvarno primirje, bez raketnih ili dron napada, kao i da Rusi moraju pokazati svoju volju da završe rat. Ova izjava dat je na Dan sećanja i pobede nad nacizmom, naglašavajući potrebu za američkom podrškom.
Tramp je na svojoj platformi Truth Social izrazio optimizam u vezi s mogućim primirjem, pozivajući na idealno 30-dnevno bezuslovno primirje, ali je takođe upozorio da će SAD i njeni partneri uvesti dodatne sankcije ukoliko se primirje ne poštuje. Njegova posvećenost miru između Rusije i Ukrajine ostaje jasna, a on je spreman da se uključi u razgovore čim zatreba.
U međuvremenu, potpredsednik SAD Džej-Di Vens je izrazio frustraciju zbog ruskih zahteva u pregovorima, naglašavajući da Moskva traži „previše“. On je rekao da je Bela kuća za direktne pregovore između dve strane, uz pretnju da će se SAD povući iz procesa ako ne dođe do napretka.
Dok se situacija na terenu i dalje razvija, Putin je ugostio kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je došao na sastanak i paradu u Moskvu. Si je u svom obraćanju povukao paralele između američke hegemonije danas i fašističkih snaga pre 80 godina, naglašavajući potrebu za zajedničkim delovanjem protiv unilateralizma.
U zajedničkom saopštenju, Si i Putin su istakli da se rat u Ukrajini može rešiti samo uklanjanjem njegovih „temeljnih uzroka“, čime je Kina implicitno podržala rusku invaziju. Dvojica lidera su se obavezala da će ojačati saradnju u svim oblastima, uključujući vojsku, i suprotstaviti se obuzdavanju koje Vašington sprovodi protiv Pekinga i Moskve.
S obzirom na trenutnu situaciju, Tramp će sledeće nedelje posetiti Bliski istok, gde će razgovarati sa ključnim liderima koji su podržali Ukrajinu u naporima da okonča rat. U svetlu svih ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati dalje i da li će Tramp i Zelenski uspeti da pronađu zajednički put ka mirnom rešenju.
