Crna Gora se ponovo našla u centru pažnje zbog novog političkog skandala. Nedavno je otkriveno da je bivši lider Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapić, koji je bio na čelu Skupštine tokom mandata Mila Đukanovića, dobio mesto u Vladi Milojka Spajića. Ova informacija je postala javna tek kada je ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović iz Bošnjačke stranke potvrdio da je Krivokapić zaposlen kao ambasador savetnik na određeno vreme, počevši od 16. decembra 2022. godine.
Krivokapić je ranije bio ministar spoljnih poslova u Vladi Dritana Abazovića, ali je njegov mandat trajao samo nekoliko meseci. To se dogodilo nakon što je SDP napustio Vladu, nedugo po potpisivanju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC). Njegova pozicija u toj Vladi dovela je do kontroverzi, posebno nakon događaja na Belvederu tokom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija u Cetinjskom manastiru, kao i postavljanja spomen-ploče u Morinju.
Pitanje o tome da li je premijer Spajić bio upoznat sa Krivokapićevim angažmanom postavilo je Ibrahimovića u nezgodnu situaciju. On je izjavio da nije neophodno da premijer zna ko je savetnik u njegovom kabinetu, jer je imenovanje na tu funkciju autonomno pravo ministra. Ova izjava je izazvala dodatne tenzije unutar vlade.
Funkcioner Pokreta Evropa sad, Tihomir Dragaš, ocenio je da je izbor Krivokapića za ambasadora savetnika neprihvatljiv i da bi Bošnjačka stranka trebala da se distancira od takvih imenovanja, ukoliko želi da ostane deo vlade. Njegova izjava oslikava sve veću napetost između različitih političkih frakcija u Crnoj Gori.
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, ironično je komentarisao situaciju na društvenim mrežama, tvrdeći da ga je Krivokapić obavestio o svojoj neopozivoj ostavci na funkciju savetnika ministra. Ova izjava dodatno je podgrejala sumnje o tome koliko su političari u Crnoj Gori transparentni i odgovorni prema svojim građanima.
Tokom svoje karijere, Krivokapić je često nastupao sa antisrpskih pozicija, tvrdeći da je SPC u Crnoj Gori „stranac“ i da predstavlja „najmračniji deo velikosrpskog nacionalizma“. Njegove izjave o crnogorskim državnim simbolima, posebno državnoj zastavi, izazvale su podelu među pravoslavnim stanovništvom Crne Gore.
Ove tenzije su dodatno pojačane od strane Nebojše Medojevića, predsednika Pokreta za promene, koji je naglasio da je korupcija u Crnoj Gori ujedinila različite političke aktere. On je izjavio da je Krivokapić bio prepreka korupciji, ističući da bi bez njega „lopovski dilovi“ teško prolazili. Medojević je ukazao na to da je njegovo prisustvo u vladi omogućilo stvaranje „bratstva-jedinstva u korupciji“.
Ova situacija u Crnoj Gori ukazuje na duboke podele unutar političkog sistema, kao i na izazove s kojima se suočavaju pojedini političari kada je reč o moralnim i etičkim standardima. Sa ovakvim skandalima, građani Crne Gore postavljaju pitanja o odgovornosti i transparentnosti svojih lidera.
Krivokapićev povratak u politiku kao savetnik u ministarstvu spoljnih poslova može imati dugoročne posledice po političku scenu u Crnoj Gori. S obzirom na njegovu prošlost i kontroverze koje ga prate, njegovo imenovanje se može smatrati dodatnim udarcem za već podeljeno društvo. Ova situacija može uticati na buduće političke odluke i odnose unutar vlade, kao i na percepciju građana o vlasti i njenoj sposobnosti da funkcioniše u interesu svih svojih građana.
