Rast cena mlaznog goriva, uzrokovan ratom u Iranu i poremećajima na globalnom tržištu nafte, doveo je do poskupljenja avionskih karata i uvođenja dodatnih taksi, što izaziva neizvesnost među putnicima pred letnju sezonu. Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj, prosečna cena mlaznog goriva dostigla je 195,19 dolara po barelu, iako je to blagi pad od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Ipak, cena je više nego dvostruko viša nego krajem februara. U Sjedinjenim Američkim Državama, cena goriva premašila je 4,60 dolara po galonu, što je u poređenju sa oko 2,50 dolara pre izbijanja sukoba.
Gorivo čini između 25 i 35 odsto operativnih troškova avio-kompanija, a rast cena primorao je prevoznike na hitne mere. Junajted erlajns je najavio smanjenje broja letova za pet odsto, dok SAS planira da otkaže najmanje 1.000 letova narednog meseca. Er Nju Ziland takođe smanjuje kapacitete za pet odsto i otkazuje oko 1.100 letova do početka maja. Neke kompanije su već povećale cene, kao što su Kataj Pasifik i Taj Ervejz, koje su povećale cene za 10 do 15 odsto, dok su ErEjža i Kvantas uveli privremene doplate. Prevoznici poput Lufthanze i Rajanera su delimično ublažili udar zahvaljujući ranijim ugovorima o cijenama goriva.
Zbog preusmeravanja ruta koje izbegavaju Bliski istok, kao i povećanog saobraćaja na alternativnim pravcima, operativni troškovi dodatno rastu. Poskupljenja nisu ograničena samo na interkontinentalne letove; rast cena beleži se i na kratkim i domaćim linijama, a prolećni i letnji aranžmani već odražavaju nove uslove na tržištu. Stručnjaci upozoravaju da bi, čak i u slučaju smirivanja sukoba, posledice po cene goriva i karata mogle potrajati.
Putnici se sada suočavaju sa višim cenama i manjim izborom letova, dok turističke agencije beleže rast interesovanja za fleksibilne karte i bliže destinacije. Deo putnika odlaže rezervacije u nadi da će eventualni diplomatski pomaci stabilizovati tržište. U isto vreme, platforme za rezervacije ukazuju da cene karata obično rastu kako se približava datum putovanja, posebno u poslednje tri nedelje pre polaska. Evropska komisija je pozvala na dobrovoljne mere štednje, uključujući smanjenje putovanja, kako bi se ublažio pritisak na potrošnju energije.
Iako potražnja za letnjim putovanjima ostaje snažna, analitičari ukazuju na promene u ponašanju putnika – rezervacije se prave ranije, boravci su duži, a osetljivost na cenu sve izraženija. U ovim okolnostima, putnici su prinuđeni da biraju između ranijeg kupovanja karata uz veću cenu ili čekanja uz rizik dodatnih poskupljenja i smanjenja dostupnih letova.
Rat u Iranu počinje da se preliva i na evropski avio-saobraćaj, a posledice već osećaju putnici u Nemačkoj kroz rastuće troškove i moguće smanjenje broja letova. Izvršni direktor Lufthanze, Karsten Špor, analizirao je interne scenarije u svetlu naglog rasta cena goriva i rizika od nestašice. Kompanija se suočava sa dodatnim izdacima od oko 1,5 milijardi evra za gorivo koje nije bilo obuhvaćeno dugoročnim ugovorima po fiksnim cenama.
Prema rečima Špora, povećanje cena avio-karata je praktično neizbežno i najpre će se odraziti na nove rezervacije, dok bi moglo doći i do smanjenja ukupnog broja letova. Planirano je smanjenje operativne flote, što bi dodatno ograničilo ponudu u narednom periodu. Lufthansa razmatra dvostepeni plan prilagođavanja, gde bi u prvoj fazi moglo biti prizemljeno oko 20 aviona, a u slučaju daljeg pogoršanja situacije taj broj mogao bi porasti na 40 letelica.
Najviše su ugroženi stariji modeli aviona sa većom potrošnjom goriva, a Špor upozorava da rat ne utiče samo na cenu, već i na dostupnost goriva. Oko 40 odsto potreba Evrope za kerozinom do nedavno je dolazilo iz regiona Zaliva, što dodatno komplikuje situaciju.
