Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov nedavno je osudio Tonina Piculu, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, zbog njegovog komentara povodom godišnjice „Dana pobede i domovinske zahvalnosti“ u Hrvatskoj. Ovaj dan se obeležava 5. avgusta, kada je započela vojna akcija koja je rezultirala progonima više od 220.000 Srba iz Republike Srpske Krajine. Jovanov je na svom profilu na društvenoj mreži X postavio pitanje da li je Picula lično učestvovao u ratnim zločinima ili je samo saučestvovao u progonu Srba.
Tonino Picula je na društvenim mrežama objavio fotografiju u vojnoj uniformi sa automatom, uz komentar o značaju „vojno-redarstvene akcije“ za oslobađanje okupiranih područja Hrvatske. Njegova poruka uključivala je čestitku građanima Hrvatske, a posebno svojim suborcima, povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti, što je izazvalo oštre reakcije iz Srbije.
Milenko Jovanov je naglasio da je Picula bio pripadnik hrvatskih „Crnih mambi“, para vojnog formiranja koje se borilo tokom rata u Hrvatskoj, i optužio ga da je branio Hrvatsku od „nejači“ srpske strane. U svom postu, Jovanov je izrazio zabrinutost zbog toga što neki u Srbiji traže saveznike među ljudima kao što je Picula, kojeg je nazvao „antisrpskim šovinstom“.
Ova situacija dodatno je pojačala tenzije između Srbije i Hrvatske, koje su i dalje prisutne nakon ratova devedesetih godina prošlog veka. Jovanov je istakao da je važno prepoznati takve osobe i njihov uticaj na javno mnjenje i politiku u Srbiji.
Osim toga, Jovanov je pozvao na jedinstvo među Srbima i na potrebu da se ne zaborave stradanja koja su se dogodila tokom tog perioda. Njegove reči su odjeknule i među njegovim pristalicama, dok su kritičari ukazivali na potrebu za pomirenjem i razumevanjem između naroda.
U proteklim godinama, pitanje ratnih zločina i istorijskih interpretacija i dalje je sporno u regionu. Mnogi veruju da je važno otvoriti dijalog o tim pitanjima kako bi se postiglo pomirenje i izgradila budućnost bez mržnje. Međutim, ovakve izjave i komentari često otežavaju taj proces.
U svakom slučaju, incident između Jovanova i Picule pokazuje da su emocije i sećanja na rat još uvek vrlo živa i da se sa njima ne može lako izaći na kraj. Ova situacija može imati dalekosežne posledice po odnose između Srbije i Hrvatske, kao i po unutrašnju politiku u Srbiji, gde se ovakvi incidenti često koriste za mobilizaciju birača.
U svetlu ovih događaja, važno je razmisliti o budućnosti odnosa između Srbije i Hrvatske. Da li će nastaviti da se zasniva na sukobima i optužbama, ili će doći do pokušaja izgradnje mostova i prevazilaženja prošlosti? Samo vreme će pokazati kako će se situacija razvijati, ali jedno je jasno – prošlost i dalje ima značajan uticaj na sadašnjost i budućnost.
Kako se politički pejzaž u regionu menja, tako i reakcije na ovakve događaje mogu oblikovati percepciju naroda jednih o drugima. U ovom trenutku, čini se da su tenzije i dalje visoke, ali postoji i mogućnost za dijalog i pomirenje ako se strane odluče za konstruktivniji pristup.
