Naučnici su nedavno objavili da se rotacija Zemlje ubrzava, što će dovesti do toga da će neki dani u julu i avgustu ove godine biti kraći. Konkretno, 22. jula i 5. avgusta, dani će trajati oko 1,3 do 1,6 milisekundi manje od uobičajenih 24 sata. Ova informacija dolazi iz istraživanja Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS), koja je uz podršku Skripsovog instituta za okeanografiju, identifikovala položaj Meseca kao ključni uzrok ove promene.
Prema podacima, 10. jul 2024. godine bio je najkraći dan zabeležen do sada, sa trajanjem od 1,36 milisekundi manje od 24 sata. Dužina dana se definiše kao vreme koje je potrebno Zemlji da se okrene oko svoje ose, a u proseku traje 86.400 sekundi. Međutim, ova rotacija nije savršeno ujednačena i može varirati zbog različitih faktora, uključujući gravitaciju Meseca, sezonske promene u atmosferi i uticaj Zemljinog jezgra.
Ova mala odstupanja u trajanju dana obično nemaju očigledan uticaj na svakodnevni život, ali dugoročno mogu uticati na tehnologiju, kao što su računari i sateliti. Od 1955. godine, naučnici prate rotaciju Zemlje pomoću atomskih satova koji mere oscilacije atoma unutar komora, kako bi precizno izračunali trajanje dana. Ovi podaci se koriste za određivanje Koordiniranog univerzalnog vremena (UTC), globalnog standarda za merenje vremena koji se koristi na modernim uređajima.
Astronomi takođe prate rotaciju Zemlje koristeći satelite koji porede položaj planete sa fiksnim zvezdama. Ove analize pomažu da se uoče male razlike između vremena atomskih satova i stvarnog vremena koje je Zemlji potrebno za završavanje rotacije. Na primer, 5. jula 2024. godine, Zemlja je zabeležila najkraći dan ikada, sa 1,66 milisekundi manje od 24 sata.
Duncan Egnju, istraživač sa Skrips instituta, objašnjava da od 1972. godine postoji trend ubrzanja rotacije Zemlje, ali da se javljaju fluktuacije koje se mogu uporediti sa berzom. U tom smislu, postoje dugoročni trendovi, ali i kratkoročne promene.
Kada je reč o prestupnim sekundama, situacija je postala komplikovanija. Od 1972. godine, kada je uvedena prestupna sekunda kako bi se uskladilo vreme sa atomskim standardima, dodato je ukupno 27 prestupnih sekundi. Međutim, stopa dodavanja se usporila zbog ubrzanja rotacije Zemlje, a od 2016. godine nijedna nova prestupna sekunda nije dodata.
Egnju napominje da su najkraće promene u Zemljinoj rotaciji uzrokovane mesečevim efektima plime i oseke, koji usporavaju rotaciju kada je Mesec iznad ekvatora, a ubrzavaju je kada je na većim ili nižim geografskim širinama. Ove promene se dodatno komplikuju sezonskim faktorima, jer se Zemlja prirodno brže okreće tokom leta usled usporavanja atmosfere.
Džuda Levin, fizičar iz Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju, ističe da su fluktuacije u rotaciji Zemlje kratkoperiodične i da, iako se može primetiti ubrzanje jednog dana, to ne mora nužno značiti da će se isti trend nastaviti i sledećeg dana. Međutim, predviđanja na duži rok postaju sve teža.
Tehnološki sistemi koji zavise od preciznog merenja vremena, kao što su telekomunikacije, finansijske transakcije i GPS sateliti, mogu biti pogođeni ovom situacijom. Egnju takođe naglašava da klimatske promene igraju ulogu u problemu prestupne sekunde, jer topljenje leda na Antarktiku i Grenlandu može usporiti rotaciju Zemlje.
U zaključku, ubrzanje rotacije Zemlje predstavlja zanimljivu promenu koja može imati dugoročne posledice na tehnologiju i svakodnevni život. Kako naučnici nastavljaju da istražuju ovu pojavu, biće važno pratiti njene efekte i potencijalne promene u načinu na koji merimo vreme.
