Slovenija je od 1. januara 2024. godine uvela novi model rada pod nazivom „80-90-100“, koji je namenjen zaposlenima starijim od 58 godina sa najmanje 35 godina radnog staža. Ovaj sistem omogućava radnicima da rade 80% radnog vremena, primaju 90% plate, dok im se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje i dalje uplaćuju u punom iznosu. Ova reforma ima za cilj da zadrži iskusne radnike na tržištu rada i olakša im završni deo karijere.
Nadežda Satarić iz organizacije „Amiti“ istakla je u razgovoru za RTS da ovaj model donosi korist ne samo zaposlenima, već i poslodavcima i državi. Prema njenim rečima, iako se na prvi pogled čini da je reč o benefitu za radnike, ova strategija može da bude u interesu poslodavaca jer smanjuje broj prevremenih odlazaka u penziju i omogućava zadržavanje radne snage koja je sve potrebnija, s obzirom na starenje stanovništva.
Za starije radnike, model „80-90-100“ pruža više slobodnog vremena i manje fizičkog opterećenja, a istovremeno eliminiše strah od umanjenja penzije, s obzirom na to da se doprinosi i dalje uplaćuju u punom iznosu. Ovo je korisno i za državu, jer će se povećati doprinosi u penzijske fondove. Satarić je naglasila da je ovaj model koristan za sve strane uključene u proces.
Slični modeli već postoje u zemljama poput Islanda, Irske i Nemačke, gde su uvedeni kao odgovori na manjak radne snage i demografske promene. U Srbiji, međutim, zakon još ne prepoznaje ovako fleksibilan sistem rada. Satarić je naglasila potrebu za izmenom Zakona o radu i Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju kako bi se omogućila implementacija ovog modela u Srbiji.
Prema njenim rečima, ovakav model bi posebno bio značajan za radnike koji nisu potpuno radno nesposobni, ali više ne mogu da izdrže osmočasovno radno vreme, naročito u profesijama koje zahtevaju veliki fizički napor. Na primer, teško je zamisliti da vaspitačica od 64 godine može da prati dvadesetoro dece, ili da medicinska sestra može da stoji satima u operacionoj sali. Stoga su potrebne fleksibilne šeme rada koje bi omogućile starijim radnicima da ostanu aktivni na tržištu rada.
Slovenija takođe razmatra dodatne promene, poput šestočasovnog radnog vremena i produženog vikenda, s planom da do 2028. godine uvede 34-časovnu radnu nedelju. Ove promene su deo šire strategije da se unapredi radno okruženje i prilagodi potrebama radnika.
Satarić je zaključila da slovenački model pokazuje da briga o radnicima nije trošak, već ulaganje koje se dugoročno isplati. Iako je finansijski momenat uvek presudan, ovaj model donosi benefite i radnicima, i poslodavcima, kao i državi. Na taj način se stvara održiviji poslovni model koji omogućava veću produktivnost i zadovoljstvo među zaposlenima.
U zaključku, model „80-90-100“ predstavlja značajan korak ka prilagođavanju radnog okruženja potrebama starijih radnika. Ova reforma ne samo da pomaže radnicima da lakše završe svoje karijere, već i doprinosi stabilnosti tržišta rada i jačanju penzijskog sistema. Ukoliko bi sličan model bio usvojen u Srbiji, to bi moglo značajno poboljšati uslove rada za starije radnike i osigurati da njihovo znanje i iskustvo ostanu dostupni tržištu.
