U Crnoj Gori se u poslednje vreme vodi rasprava o spornim značkama koje je Ministarstvo odbrane izradilo za posadu školskog broda „Jadran“. Ovaj brod, koji je simbol crnogorske pomorske tradicije, postao je predmet sukoba između Crne Gore i Hrvatske, koja polaže pravo na njega još od raspada SFRJ. Ministar odbrane Crne Gore, Dragan Krapović, suočava se s mogućnošću smene zbog ove situacije, koja dodatno komplikuje političke odnose između dve zemlje.
Prema informacijama, premijer Milojko Spajić je na telefonskoj sednici stranke „Evropa sad“ dobio odobrenje da pokrene proces treće rekonstrukcije Vlade, što uključuje i mogućnost smene Krapovića. Iako je nedavno pohvalio ministra zbog njegovog rada, situacija sa značkama može uticati na njegovu poziciju. Kritičari smatraju da je Ministarstvo odbrane odlučilo da izradi značke bez konsultacija sa Vladom, što može ugroziti evropski put Crne Gore, posebno s obzirom na to da Hrvatska kao članica EU već jednom blokirala zatvaranje pregovaračkog poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, sigurnosnu i odbrambenu politiku.
Sporne značke su dodatno podigle tenzije između Zagreba i Podgorice, naročito nakon usvajanja Rezolucije o Jasenovcu i odbijanja Crne Gore da pošalje vojnike na paradu u Zagrebu povodom obeležavanja 30. godišnjice akcije „Oluja“. Ove odluke su izazvale reakcije u Hrvatskoj, koja je uputila protestnu notu Crnoj Gori, zahtevajući rešenje otvorenih pitanja koja narušavaju odnose, uključujući i pitanje broda „Jadran“.
Uoči poslednje sednice Vlade, neki ministri su se suočili sa spornim značkama na svojim stolovima. Dok su neki bili zbunjeni i odbili da ih uzmu, drugi su ih nosili s ponosom. Ova situacija je u Hrvatskoj evidentirana kao provokacija, što je dovelo do brze reakcije i pretnje ponovnim otvaranjem pitanja sukcesije vojne imovine, koja uključuje dug koji se procenjuje na dve milijarde dolara.
Ministar Krapović je reagovao na protestnu notu iz Hrvatske, ističući da nije bilo potrebe za takvim korakom. On je naglasio da Crna Gora nije komentarisala slične javne poruke iz Hrvatske o vlasništvu nad brodom „Jadran“. Pored toga, savetnica hrvatskog ministra spoljnih poslova, Vanda Babić Galić, izjavila je da Hrvatska ima sve potrebne analize o otetoj vojnoj imovini i da će ih predstaviti međunarodnoj javnosti.
Osim broda „Jadran“, Hrvatska je tražila i druge ustupke od Crne Gore, kao što su Dom kulture u Tivtu i odšteta od 17 miliona evra za hrvatske logoraše u Morinju. Pored toga, postavili su zahteve za promenu naziva bazena u Kotoru, zbog imena proslavljenog jugoslovenskog reprezentativca Zorana Gopčevića. Ove zahteve Crnogorska vlada, predvođena ministrom spoljnih poslova Ervinom Ibrahimovićem, nije komentarisala, što dodatno komplikuje diplomatske odnose između dve države.
U ovoj situaciji, pitanje znački za posadu „Jadrana“ postaje simbol šireg sukoba između Crne Gore i Hrvatske, koji uključuje istorijska pitanja i nacionalne identitete. Dok se odnosi između dve zemlje komplikuju, važno je razmotriti kako će ova situacija uticati na buduće političke i diplomatske odnose.
Reakcije na ovu situaciju pokazuju da su tenzije između Crne Gore i Hrvatske daleko od rešenih. Dok se Crna Gora suočava s unutrašnjim političkim previranjima, sporna pitanja sa Hrvatskom ostaju otvorena, a budućnost broda „Jadran“ i dalje je neizvesna. U tom kontekstu, međunarodna zajednica, posebno Evropska unija, može igrati ključnu ulogu u posredovanju i rešavanju ovih otvorenih pitanja kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.
