Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, imala je danas važne razgovore u Parizu s predsednikom Francuske, Emanuelom Makronom. Ovaj bilateralni sastanak deo je šireg dijaloga između francuskog predsednika i članova Predsedništva BiH. Cvijanović je iskoristila ovu priliku da iznese svoje stavove o trenutnoj političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini, posebno se osvrnuvši na delovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita.
Tokom sastanka, Cvijanović je naglasila da je Šmit svojim „nelegalnim i neustavnim delovanjem“ izazvao najveću političku krizu u BiH u poslednjih 30 godina. Ova izjava jasno ukazuje na njen stav o potrebi za ozbiljnim reformama i promenama u pristupu međunarodnih aktera prema BiH. Cvijanović je istakla da je neophodno ukinuti mehanizme stranog intervencionizma i omogućiti Bosni i Hercegovini da se vrati svojim narodima i demokratskim institucijama.
Ona je takođe apelovala na sve međunarodne aktere da usvoje uravnotežen pristup prema BiH, naglašavajući da je važno izbeći stalno udovoljavanja samo jednoj strani ili jednom od tri konstitutivna naroda. Ovaj zahtev za ravnotežom u pristupu međunarodne zajednice dolazi u trenutku kada su tenzije između različitih etničkih grupa u zemlji ponovo na površini, što dodatno otežava političku stabilnost.
Cvijanović je podsetila da je najveće dostignuće Dejtonskog mirovnog sporazuma postizanje mira u regionu, ali je ukazala i na negativne posledice destruktivnih intervencija koje su potkopale suštinu tog sporazuma. Ove intervencije, prema njenim rečima, doprinele su daljem razvoju krize u zemlji, čime su ugrozile ne samo političku stabilnost, već i životni standard građana.
U svetlu ovih izjava, može se primetiti da se situacija u Bosni i Hercegovini sve više komplikuje, a međunarodni akteri postaju sve više predmet kritike. Cvijanović je jasno stavila do znanja da je potrebna promena u pristupu, kako bi se obezbedila održiva rešenja za sve narode koji žive u BiH. Ona se zalaže za dijalog i saradnju koji bi omogućili stabilnost i prosperitet, umesto konfrontacije i nesigurnosti.
Na sastanku je bilo reči i o važnosti jačanja institucija u zemlji, kako bi se stvorili uslovi za demokratski razvoj i unapređenje životnog standarda građana. Cvijanović je naglasila da je ključna komponenta ovog procesa vraćanje poverenja u institucije, koje su često bile pod pritiskom i kritikama. Ona je pozvala na zajednički rad svih političkih aktera, kako bi se prevazišle prepreke i izgradila budućnost u kojoj će svi građani imati jednake šanse.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će budućnost Bosne i Hercegovine zavisiti od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu razlike i rade zajedno na zajedničkim ciljevima. Međunarodna zajednica takođe ima ključnu ulogu u ovom procesu, a njihova podrška bi trebala biti usmerena prema jačanju domaćih institucija, a ne ka nametanju rešenja koja često dovode do dodatnih tenzija.
U zaključku, sastanak Željke Cvijanović i Emanuela Makrona predstavlja važan korak ka razumevanju i rešavanju složenih pitanja koja muče Bosnu i Hercegovinu. Njene poruke o potrebi za promenama i uravnoteženim pristupom međunarodne zajednice ukazuju na to da se situacija može poboljšati samo kroz zajedničke napore i dijalog, koji će omogućiti svim građanima da žive u miru i stabilnosti.
