Srpski naučnici su započeli inovativno istraživanje koristeći crve brašnare (Tenebrio molitor) kako bi se suočili sa ozbiljnim ekološkim problemom – polistirenom, poznatim i kao stiropor. Ovaj materijal, koji se široko koristi u različitim industrijama, izuzetno je otporan na razgradnju i može potrajati i do 500 godina u prirodi. Tim iz Instituta za biologiju „Siniša Stanković“ u Beogradu, predvođen višim naučnim saradnikom Larise Ilijin, otkrio je da larve ovih crva imaju sposobnost da vare različite vrste plastike, uključujući i polistiren.
U okviru projekta koji podržavaju Vlada Srbije, UNDP i međunarodni donatori, polistiren se dodaje u ishranu larvi. Ove larve, tokom vremena, stiču sposobnost da efikasno razgrađuju plastiku. Bakterije prisutne u njihovim crevima razlažu polistiren na ugljen-dioksid i vodu, a u telima i izmetu ne ostavljaju tragove mikročestica, što predstavlja značajan korak napred u borbi protiv zagađenja.
Larisa Ilijin je istakla da su larve već prilagođene za biološku razgradnju plastike i da to čine sve uspešnije. Ovaj istraživački projekat je inspirisan sličnim eksperimentima sprovedenim u Sjedinjenim Američkim Državama i Africi, gde su naučnici takođe pokušavali da pronađu načine za razgradnju plastike pomoću različitih vrsta insekata.
Iako Srbija reciklira samo 15% svog otpada, dok više od 80% završi na nereguliranim deponijama, ovakav pristup može biti značajan korak ka ispunjavanju evropskih ekoloških standarda. Korišćenje larvi brašnara za razgradnju plastike može doprineti smanjenju ekološkog otiska i pružiti rešenje za problem plastičnog zagađenja.
Između ostalog, istraživanje pokazuje da larve, prilikom razgradnje jednog kilograma stiropora, emituju samo jedan ili dva grama ugljen-dioksida, dok bi spaljivanje iste količine proizvelo hiljade puta više emisija. Ovaj podatak dodatno naglašava ekološke prednosti korišćenja larvi brašnara u procesu razgradnje plastike.
Osim što nudi ekološku korist, ovaj projekat otvara i nove mogućnosti za budućnost. Larve bi se mogle koristiti kao stočna hrana, čime bi se dodatno smanjila potreba za konvencionalnim izvorima hrane za životinje. Međutim, kako je napomenula Ilijin, neophodno je da Srbija usvoji propise koji bi regulisali upotrebu i prodaju ovakvih proizvoda kako bi se obezbedila sigurnost i efikasnost u ovoj oblasti.
S obzirom na trenutnu situaciju u vezi sa plastičnim otpadom, ovakva istraživanja su od suštinskog značaja. Polistiren i ostali plastični materijali predstavljaju ozbiljnu pretnju za životnu sredinu, a pronalaženje načina za njihovu razgradnju može pomoći u očuvanju prirodnih resursa i smanjenju zagađenja.
Naravno, ovo istraživanje nije bez izazova. Potrebno je dodatno istraživanje i razvoj tehnologija koje će omogućiti efikasan i održiv proces korišćenja larvi za razgradnju plastike. Takođe, javnost i industrija moraju biti educirani o prednostima i mogućnostima koje ovaj pristup nudi.
U budućnosti, očekuje se da će Srbija, kroz ovakve projekte, postati lider u inovativnim ekološkim rešenjima. Uloga nauke i tehnologije u borbi protiv plastičnog zagađenja je neprocenjiva, a projekat sa crvima brašnarima predstavlja primer kako se priroda može koristiti za rešavanje problema koje je sama stvorila.
Kao što se može videti, potencijal za promene je ogroman, a srpski naučnici su na dobrom putu da pruže rešenja koja će imati dugoročne koristi za životnu sredinu.
