Astronomi su nedavno otkrili planetarni sistem koji se sastoji od četiri planete, a ovo otkriće dovodi u pitanje postojeće teorije o formiranju planeta. Sistem je primetila Evropska svemirska agencija koristeći teleskop Keops i sastoji se od dve stenovite i dve gasovite planete koje orbitiraju oko crvenog patuljka, zvezde nazvane LHS 1903. Ova zvezda se nalazi na udaljenosti od oko 117 svetlosnih godina od Zemlje, u pravcu sazvežđa Ris. LHS 1903 je oko 50 posto masivnija i 5 posto sjajnija od našeg Sunca.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog sistema je raspored planeta. Najdublja planeta u sistemu je stenovita, dok su sledeće dve gasovite. Međutim, četvrta planeta, koja bi prema trenutnim teorijama o formiranju planeta trebala da bude gasovita, zapravo se pokazala kao stenovita. Astronom Tomas Vilson sa Univerziteta u Voriku, koji je glavni autor studije objavljene u časopisu „Sajens“, objašnjava da prema postojećim teorijama, planete blizu svoje zvezde obično formiraju kao male i kamenite, sa malo ili bez gasa ili leda. Ova teorija se zasniva na pretpostavci da je okruženje previše toplo da bi se zadržala značajna količina gasa ili leda, a atmosfere koje se formiraju verovatno se uklanjaju zračenjem zvezde domaćina.
Prema trenutnim razumevanjima, planete koje se nalaze dalje od svoje zvezde formiraju se u hladnijim regionima bogatim gasom i ledom, što rezultira svetovima sa velikim gasnim atmosferama. Međutim, otkriće ovog sistema dovodi u pitanje ovu paradigmu, budući da se u njemu nalazi stenovita planeta izvan opsega gasovitih planeta. Vilson je nazvao ovaj sistem „sistemom izgrađenim naopako“.
Istraživači sugerišu da su planete u ovom sistemu možda nastale sekvencijalno, umesto istovremeno, u velikom disku gasa i prašine koji se vrte oko njihove zvezde. Gas koji bi inače mogao da formira atmosferu četvrte planete mogao je biti potrošen od strane drugih planeta pre nego što se spojio. Vilson naglašava da se četvrta planeta verovatno „razvila sa zakašnjenjem“.
Prema njegovim rečima, ova planeta se formirala kasnije od ostalih zbog okruženja siromašnog gasom, što je značilo da nije bilo dovoljno materijala za stvaranje atmosfere. Druga mogućnost je da je planeta prvobitno imala veliku gasnu atmosferu koja je kasnije izgubljena usled sudara sa drugom planetom, ostavljajući samo kamenito jezgro.
Četvrta planeta u ovom sistemu je takođe zanimljiva zbog svoje potencijalne nastanjivosti. Njena masa je 5,8 puta veća od Zemljine, a temperatura na njenoj površini dostiže oko 60 stepeni Celzijusa. Ovo otkriće otvara nova pitanja o tome kakvi bi uslovi mogli postojati na ovoj planeti i koliko bi ona mogla biti pogodna za život.
Buduća posmatranja svemirskog teleskopa Džejms Veb mogla bi da pruže više informacija o ovoj planeti i pomognu naučnicima da bolje razumeju njene uslove i potencijalnu nastanjivost. Ovakva istraživanja su ključna za proširenje našeg znanja o planetarnim sistemima i formiranju planeta, a otkriće ovog sistema može biti značajan korak ka razumevanju složenosti univerzuma.
U svetlu ovog otkrića, astronomi će morati da preispitaju svoje teorije o formiranju planeta i razmotre nove modele koji mogu bolje objasniti raznolikost planeta koje postoje u svemiru. Sa svakim novim otkrićem, naše razumevanje cosmos-a se produbljuje, otvarajući vrata novim pitanjima i istraživanjima koja će oblikovati budućnost astronomije.
