Reis Islamske zajednice u Crnoj Gori, Rifat Fejzić, postavio je pitanje koje se tiče odnosa između Beograda i Turske, a posebno kako se ti odnosi reflektuju na Crnu Goru. Na društvenoj mreži X, Fejzić je upitao da li Beograd kažnjava Tursku preko Crne Gore, nakon što je manje od 20 dana prošlo od izjava srpskog predsednika Aleksandra Vučića o Turskoj. U postu je podelio fotografiju teksta koji ima naslov „Vučić napao Tursku: Znamo što planirate…“.
Vučić je na toj platformi izrazio svoje zgražavanje zbog ponašanja Turske, ukazujući na „brutalno kršenje Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN“, kao i na kontinuirano naoružavanje vlasti u Prištini. U svom postu, Vučić je rekao da je „potpuno jasno da Turska ne želi stabilnost na Zapadnom Balkanu i da ponovo sanja o obnovi Osmanskog carstva“. Ove izjave su izazvale brojne reakcije, posebno u kontekstu složenih odnosa između država u regionu.
Ove tenzije su dodatno eskalirale u Podgorici, gde je sinoć došlo do nasilnog incidenta u naselju Zabjelo. M. J. (25), mladić iz Podgorice, pretučen je i nožem izboden, što je izazvalo uznemirenost među lokalnim stanovnicima. Policija je sprovodila racije u tom naselju, dok su se revoltirani građani okupili na ulicama, izražavajući svoj bes i nezadovoljstvo, uključujući i skandiranje pogrdnih reči na račun Turske. Ovaj incident ukazuje na rastuću napetost u društvu i potencijalne etničke i političke tenzije koje se mogu manifestovati u različitim oblicima.
Odnosi između Srbije i Turske su istorijski složeni i obeleženi su nizom konflikata i nesuglasica, naročito u kontekstu sukoba na Balkanu. U poslednje vreme, Turska je pokušavala da ojača svoje prisustvo na Balkanu, što je izazvalo zabrinutost među nekim zemljama u regionu, uključujući Srbiju. Vučićeve izjave ukazuju na strah da bi Turska mogla da utiče na unutrašnje političke prilike u Crnoj Gori i na širem Balkanu.
Pitanje koje je postavio Fejzić dotiče se i šireg konteksta regionalne politike i sve više prisutne polarizacije među narodima i državama. Na Balkanu, etnički i politički identiteti se često prepliću, a tenzije između različitih grupa mogu lako da eskaliraju. U ovom slučaju, Fejzić postavlja pitanje da li su napetosti između Beograda i Ankare prelivene na Crnu Goru, i kako to može uticati na stabilnost i sigurnost države.
U međuvremenu, vlasti u Crnoj Gori se suočavaju sa izazovima u održavanju reda i mira, posebno nakon nasilnih incidenata koji dodatno polarizuju društvo. Policijske akcije i prisustvo snaga reda u naseljima poput Zabjela postaju neophodne kako bi se sprečile dalje eskalacije nasilja i poboljšala sigurnost građana.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je situacija na Balkanu daleko od stabilne. S jedne strane, imamo namere Turske da ojača svoj uticaj, dok s druge strane, Srbija reaguje sa sumnjom i strahom od gubitka kontrole nad sopstvenim interesima na Balkanu. Ove tenzije ne utiču samo na međudržavne odnose, već i na svakodnevni život građana, koji se suočavaju sa posledicama političkih odluka i retorike.
U zaključku, situacija u Crnoj Gori i širem regionu Balkana ostaje napeta. Pitanje koje je postavio Reis Fejzić može da bude samo jedno od mnogih koja će se postavljati kako se odnosi između država razvijaju. Kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali je jasno da će političke tenzije i nasilje imati dugoročne posledice na stabilnost i mir u regionu.
