U poslednje vreme, Cetinje je postalo mesto različitih tenzija i sukoba, posebno kada je reč o odnosu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenoj Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Ove tenzije su kulminirale reakcijama na volonterski rad dvojice teologa u Državnom arhivu na Cetinju. Ovaj slučaj je izazvao brojne kontroverze i otvorio pitanje o slobodi delovanja crkvenih predstavnika u Crnoj Gori.
Mitropolija crnogorsko-primorska je izrazila zabrinutost zbog onoga što smatraju antisrpskom i anticrkvenom histerijom koja se pojavila u određenim krugovima cetinjske zajednice. Ova histerija se razvila kao odgovor na odluku dvojice teologa, jednog doktoranta i jednog diplomiranog teologa, da se uključe u volonterski rad s ciljem unapređenja svojih veština u čuvanju crkvenih arhiva. Ova arhivska građa predstavlja važan deo kulturnog nasleđa Crne Gore, a Mitropolija je istakla da je njihov cilj očuvanje i održavanje tog blaga.
Reakcije na ovu inicijativu bile su šokantne. Poznate ličnosti iz akademskih krugova su izrazile sumnju u motive crkve, pa su čak i sugerisali da bi dolazak teologa mogao biti štetan po arhiv. Ove tvrdnje su izazvale osude, a gradonačelnik Cetinja je predložio da se volonteri angažuju, ali van prostorija Državnog arhiva, što je Mitropolija ocenila kao šovinistički i diskriminatorni predlog.
U ovom kontekstu, Mitropolija se oseća napadnuto ne samo od strane pojedinaca, već i od ekstremnih grupa koje se protive prisustvu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Aktivisti iz nevladinih organizacija su se pridružili hajci, a poruke koje dolaze iz ovih krugova često sadrže uvrede i pretnje vezane za arhivsku građu i istoriju.
Jedan od ključnih trenutaka u ovoj raspravi je bio komentar dekan Fakulteta za crnogorski jezik, koji je istakao da se delatnost crkvenih institucija u Crnoj Gori temelji na izmišljenim tradicijama i idejama, koje su navodno doveli do narušavanja crnogorskog identiteta. Ova izjava je dodatno pojačala tenzije između pristalica crkve i onih koji se protive njenom delovanju u Crnoj Gori.
Mitropolija crnogorsko-primorska je pozvala državne institucije i političke partije da se jasno izjasne o ovim situacijama, smatrajući da je ćutanje znak odobravanja šovinističkih i rasističkih stavova. Oni veruju da je važno da se u civilizovanom društvu osudi svaki oblik mržnje i diskriminacije, a da se istovremeno očuva i poštuje kulturno nasleđe.
Ova situacija ukazuje na duboke podela koje postoje u društvu, gde se često susreću različiti identiteti i tradicije. Kritičari Mitropolije tvrde da bi dozvoljavanje njenim predstavnicima pristup arhivima moglo dovesti do manipulacije istorijom i uništenja kulturne baštine. S druge strane, Mitropolija insistira na svom pravu da učestvuje u očuvanju tog nasleđa, smatrajući da je njihovo znanje i iskustvo od suštinske važnosti.
U zaključku, situacija na Cetinju je složena i višeslojna, a sukobi između različitih grupa pokazuju koliko su ponekad duboke podele u društvu. Ovaj slučaj ne samo da osvetljava trenutne tenzije u Crnoj Gori, već i šire pitanje o identitetu, tradiciji i mestu religije u savremenom društvu. Samo vreme će pokazati kako će se ove tenzije razrešiti i kakve posledice će imati na budućnost Crne Gore.
