U poslednje vreme, u Srbiji je objavljena nova „crna lista“ od 150 naloga koji ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini. Ova lista je važna jer ima za cilj zaštitu potrošača i osiguranje fer poslovanja na internetu. Trgovci koji prodaju proizvode ili usluge putem interneta imaju određene obaveze koje moraju ispuniti kako bi obezbedili transparentnost i sigurnost kupovine.
Prema Zakonu o elektronskoj trgovini, trgovci su dužni da na vidnom mestu istaknu svoje poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB) i poreski identifikacioni broj (PIB). Osim toga, moraju pružiti detaljne informacije o ceni proizvoda, uključujući troškove dostave i druge manipulativne troškove. Ove informacije su ključne za potrošače kako bi mogli doneti informisanu odluku prilikom kupovine.
Samo trgovci koji ispunjavaju sve ove uslove smatraju se zakonitim i njihova ponuda je bezbedna za potrošače. Na ovaj način, potrošači mogu biti sigurni da kupuju od verodostojnih izvora i da će dobiti ono što su platili. U suprotnom, trgovci koji ne poštuju ove zakonske odredbe mogu se suočiti sa ozbiljnim posledicama, uključujući finansijske kazne i gubitak reputacije na tržištu.
U Srbiji, elektronska trgovina je u porastu, što je dovelo do potrebe za strožim regulativama kako bi se zaštitili potrošači. Sa sve većim brojem online prodavnica, važno je da se potrošači informišu o svojim pravima i obavezama trgovaca. Na internetu, gde je lako doći do informacija, potrošači treba da budu oprezni i da proveravaju da li trgovci ispunjavaju sve zakonske zahteve.
Na osnovu objavljenih podataka, može se primetiti da je veliki broj trgovaca koji ne poštuju zakon. Ova situacija ne samo da šteti potrošačima, već i onim trgovcima koji rade pošteno i u skladu sa zakonom. Stoga, vlasti treba da preduzmu dodatne mere za edukaciju trgovaca o njihovim obavezama, kao i za informisanje potrošača o tome kako da prepoznaju zakonite trgovce.
Jedan od načina na koji se može povećati svest o ovim pitanjima jeste kroz kampanje informisanja potrošača. Na primer, potrošači bi mogli biti upućeni da uvek traže podatke o trgovcu pre nego što izvrše kupovinu, kao i da prijave sumnjive naloge nadležnim institucijama. Takođe, trgovci bi trebali biti ohrabreni da se pridržavaju zakonskih propisa kako bi izgradili poverenje među potrošačima.
U zaključku, objava „crne liste“ naloga koji ne poštuju Zakon o elektronskoj trgovini je važan korak ka zaštiti potrošača i osiguravanju fer poslovanja na internetu. Potrošači treba da budu svesni svojih prava i da budu oprezni prilikom online kupovine. Trgovci, s druge strane, moraju ispuniti zakonske obaveze kako bi obezbedili sigurnost i transparentnost u svom poslovanju. Samo na taj način možemo stvoriti zdravo i bezbedno okruženje za sve učesnike u elektronskoj trgovini.
