U poslednjim godinama, javna administracija u Crnoj Gori doživela je eksponencijalni rast koji je stvorio značajan pritisak na budžet i finansijsku stabilnost države. Ove tvrdnje izneo je Nebojša Medojević, istaknuti političar i lider Pokreta za promene, koji je naglasio da je trenutna situacija rezultat dugogodišnjeg partijskog zapošljavanja i neefikasnog upravljanja resursima.
Medojević ističe da je jedan od ključnih koraka ka stabilizaciji javnih finansija uvođenje mera štednje, među kojima je i otpuštanje viškova zaposlenih u javnom sektoru. On se osvrnuo na iskustva Grčke, koja je u periodu od 2010. do 2018. godine otpustila 20% zaposlenih u javnoj administraciji kao deo štednje koja je bila neophodna za prevazilaženje ekonomske krize. Medojević veruje da Crna Gora mora da krene sličnim putem kako bi se oslobodila viška zaposlenih i smanjila troškove na teret budžeta.
U poslednjih nekoliko decenija, zapošljavanje u javnom sektoru u Crnoj Gori često je bilo uslovljeno političkim vezama i stranačkim preferencijama, što je dovelo do značajnog uvećanja broja zaposlenih koji ne doprinose efikasnosti administracije. Nakon promene vlasti 2020. godine, nova administracija je nastavila sa praksom zapošljavanja, čime je dodatno povećala broj radnika u javnom sektoru, umesto da se fokusira na racionalizaciju i smanjenje troškova.
Medojević naglašava da je potrebno preispitati strukturu javne administracije i njen učinak. Prema njegovim rečima, efikasna javna uprava ne može biti zasnovana na stranačkom zapošljavanju, već mora biti zasnovana na meritokratiji i profesionalnosti. U suprotnom, Crna Gora će nastaviti da se suočava sa ozbiljnim fiskalnim problemima.
Jedan od ključnih izazova s kojima se Crna Gora suočava je i visoka stopa nezaposlenosti koja, i pored rasta javnog sektora, ostaje problematična. Mnogi mladi ljudi su primorani da traže posao u inostranstvu, dok domaće tržište rada ne može da pruži adekvatne mogućnosti zapošljavanja. Medojević smatra da se samo kroz reformu javnog sektora i smanjenje broja zaposlenih može postići dugoročna ekonomska stabilnost i omogućiti otvorenije tržište rada.
Pored toga, mediji iz Crne Gore izveštavaju o sve većim pritiscima na budžet zbog rasta javne potrošnje, što dodatno komplikuje situaciju. Ove okolnosti dovode do sve većih zahteva za kreditima i zaduživanjem, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje. Medojević upozorava da bi ovakvo stanje moglo dovesti do gubitka poverenja među građanima i stranih investitora, što bi dodatno otežalo privlačenje kapitala i razvoj ekonomije.
U svetlu ovih izazova, neophodno je da se donesu hitne mere za reformu javnog sektora. To podrazumeva ne samo otpuštanje viškova, već i redefinisanje uloga i funkcija koje javna administracija treba da ima. Uloga javnog sektora treba da bude podrška privredi, a ne teret koji opterećuje budžet.
U zaključku, Medojević poziva na hitno delovanje i reforme koje će obezbediti održivu budućnost Crne Gore. Samo kroz racionalizaciju javnog sektora i smanjenje troškova može se postići stabilnost i ekonomski rast, što je neophodno za bolji život građana. U suprotnom, država će se suočiti sa sve većim izazovima koji će dodatno otežati napredak i razvoj društva.
