Crna Gora je tokom vladavine Mila Đukanovića postala utočište za mnoge begunce od pravde, posebno za ključne figure transnacionalnih narko i duvanskih kartela. Prema rečima Nebojše Medojevića, lidera Pokreta za promene, DPS je uspostavio stratešku saradnju sa turskim partnerima na početku 21. veka, kada je šverc heroina iz Avganistana postao dominantan, prolazeći kroz Tursku, Bugarsku, Makedoniju, Kosovo i Crnu Goru, sve do Srbije, Hrvatske i EU.
Medojević naglašava da je u vreme Đukanovićeve trodecenijske vladavine postavljeno seme narko-kartela i kriminalnih klanova. Njegova vlast je, kako tvrdi, obezbedila zaštitu od pravde, dok su mnogi njegovi saradnici suočeni sa krivičnim prijavama. Medojević se pita ko bi mogao da uhapsi Đukanovića, ističući da trenutno ne postoji politička volja za takvim potezom.
Prema njegovim rečima, prvi put je Crna Gora privukla pažnju međunarodnih bezbednosnih agencija 2001. godine na svadbi Safeta Kalića, gde su se okupili ključni ljudi balkanske mafije. Kalić je kasnije osuđen zbog šverca heroina, a njegovi kriminalni partneri, poput Naser Keljmendija, imali su bliske veze sa Đukanovićem. U međuvremenu, Đukanović je na svadbu svog sina pozvao turskog narko-bosa Sedata Pekera, što pokazuje duboke veze između crnogorskih vlasti i turskih narko-kartela.
Medojević se osvrnuo na nedavne događaje poput pokušaja izručenja turskog narko-bosa Binalija Čamgoza, koji je uhapšen u Crnoj Gori. Njegovo izručenje je prvo odbijeno, ali je kasnije, pod pritiskom, ipak realizovano. Ova situacija ukazuje na složene odnose između crnogorskih vlasti i turskih kriminalnih grupa.
Saradnja između turskih narko-bosova i crnogorskih kartela je višeslojna i dugogodišnja. Medojević ističe da je narko-kriminal u Crnoj Gori organizovan na političkom nivou, gde je šef države u isto vreme i šef narko-kartela. Ovaj sistem je, prema njegovim rečima, stvoren u kabinetu premijera i šefa policije.
Đukanović je nekada uživao podršku SAD, ali se ta podrška povukla 2019. godine kada je njegova organizacija pokušala da unese 26 tona kokaina u Ameriku. Ovaj incident označio je prekretnicu u odnosima između Đukanovića i međunarodnih bezbednosnih agencija.
U vezi sa brojem turskih državljana u Crnoj Gori, Medojević tvrdi da je ta cifra mnogo veća od zvaničnih podataka. On procenjuje da u zemlji boravi oko 100.000 Turskih državljana, uključujući migrante iz drugih država. Ova situacija stvara sigurnosne rizike, jer su mnogi od njih nelegalno u Crnoj Gori, bez odgovarajuće registracije ili nadzora.
Nakon uvođenja viza za turske turiste, otkazano je oko četiri hiljade avionskih karata za Crnu Goru, što ukazuje na potencijalnu štetu po turistički sektor. Medojević smatra da je motiv dolaska Turskih državljana u Crnu Goru mnogo dublji od šopinga ili investicija, sugerišući da se zapravo radi o nelegalnim aktivnostima.
On takođe upozorava na sve veći broj incidenata izazvanih migrantima, koji dovode do netrpeljivosti među lokalnim stanovništvom. Medojević ističe da migranti ne pokazuju nameru da se integrišu u društvo, što dodatno komplikuje situaciju.
Na kraju, on naglašava potrebu za ozbiljnijim pristupom državnih vlasti prema ovoj problematici, umesto panike i neznanja, kako bi se zaštitili interesi Crne Gore. Uvođenje viza, smatra, nije rešenje, već deo kompleksne situacije koja zahteva pažljivo razmatranje i planiranje.
