Priča o nezakonito stečenoj imovini i nedostatku efikasnog zakonodavstva u Crnoj Gori ponovo je u žiži javnosti. U nedavnom izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, istaknuto je da je bivši predsednik Milo Đukanović prekršio zakon jer u svojoj imovinskoj karti nije naveo vredne ručne satove koji zajedno koštaju više od 200.000 evra. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće sumnje u transparentnost i odgovornost javnih funkcionera, dok se istovremeno postavlja pitanje efikasnosti pravnog sistema u borbi protiv korupcije.
Tužilaštvo je formiralo predmet u vezi sa Đukanovićem, ali konačna odluka će zavisiti od prikupljanja svih relevantnih informacija i dokaza. U međuvremenu, predstavnici nevladinog sektora, poput Dejana Milovca iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), ističu da je inicijativa za pokretanje postupka protiv Đukanovića podneta pre šest godina, ali da je sada ta inicijativa „zakasnila“ i da bi svaka eventualna odluka mogla izgubiti na snazi.
Milovac naglašava da je Đukanović, čak i ako je satove dobio pre nego što je postojala obaveza prijavljivanja, bio dužan da ih prijavi s obzirom na to da je bio na javnoj funkciji. Ova izjava dolazi u svetlu tvrdnji bivšeg predsednika da su fotografije koje ga prikazuju sa skupljim satovima zapravo falsifikati. Ovakve tvrdnje dodatno komplikuju situaciju, jer se čini da je Đukanović spreman da koristi sve moguće argumente kako bi izbegao odgovornost.
Afera „satovi“ pokrenuta je 2019. godine, kada je Duško Knežević, predsednik „Atlas grupe“, obelodanio informacije o Đukanovićevim luksuznim satovima putem društvenih mreža. Knežević je na svom Instagram profilu objavio fotografije koje prikazuju Đukanovića sa skupocenim predmetima, uz detalje o njihovim markama i cenama. Ova afera je izazvala veliku pažnju javnosti i postavila pitanje o integritetu funkcionera i njihovoj imovini.
Jedan od ključnih problema u Crnoj Gori je nedostatak zakona o poreklu imovine koji bi omogućio oduzimanje nezakonito stečenog imetka. Bez ovog zakona, funkcioneri, kako bivši, tako i trenutni, mogu da izbegavaju prijavljivanje svog imetka i da ne snose posledice za svoje postupke. Situacija u kojoj se nalaze Đukanović i drugi funkcioneri dovodi do sumnje u pravosudni sistem i njegovu sposobnost da se bori protiv korupcije.
Uprkos brojnim kritikama i pritiscima iz civilnog sektora, zakonodavna vlast nije učinila dovoljno koraka ka usvajanju relevantnih zakona koji bi regulisali pitanje porekla imovine. Ova inertnost stvara povoljno okruženje za korupciju i omogućava funkcionerima da se izvuku bez ikakvih posledica.
Međutim, postoji i nada da će se situacija promeniti. Pojedini analitičari i aktivisti veruju da bi pritisak javnosti, zajedno sa međunarodnim faktorima, mogao naterati vlasti da konačno reše pitanje korupcije i reformi u pravnom sistemu. Prvi korak bi bio usvajanje zakona o poreklu imovine, što bi omogućilo da se provere izvori bogatstva javnih funkcionera.
U zaključku, afera „satovi“ i nedostatak zakona o poreklu imovine ukazuju na ozbiljne probleme u crnogorskom društvu. Dok se borba protiv korupcije nastavlja, važno je da se javnost aktivno angažuje i zahteva odgovornost od svojih lidera. Bez promene i unapređenja pravnog okvira, Crna Gora će se suočavati sa izazovima koji će otežati napredak ka demokratskom i transparentnom društvu.
