Ptica dodo, nekada simbol izumiranja, mogla bi ponovo da se vrati u svoje prirodno stanište na Mauricijusu, zahvaljujući naporima kompanije „Colossal Biosciences“. Ova teksaška kompanija je nedavno najavila da je prvi put uspela da uzgoji primordijalne germinativne ćelije golubova, što je označeno kao ključni korak u procesu vraćanja dodo ptica, koje su zapravo vrsta golubova.
Plan kompanije uključuje korišćenje genetički modifikovanih kokoški kao surogata za dodo ptice. U te kokoške će biti ubrizgane primordijalne germinativne ćelije Nicobar golubova, najbližih živih rođaka dodo ptica. Ben Lam, izvršni direktor kompanije, veruje da bi se dodo ptice mogle ponovo videti u divljini u narednih pet do dvadeset godina. Colossal sarađuje sa organizacijama za zaštitu divljih životinja kako bi identifikovali sigurna mesta na Mauricijusu za njihovo ponovno naseljavanje, bez prisustva pacova koji su doprineli izumiranju dodo ptica.
Dodo ptice su nekada naseljavale šume Mauricijusa, ali su postale žrtve ljudske aktivnosti. Lov i gubitak staništa, uz uvođenje invazivnih vrsta kao što su makako majmuni i pacovi, doveli su do izumiranja ovog voćem hranjenog ptica. Poslednji poznati primerak dodo ptice viđen je 1662. godine. Od tada, dodo je postao simbol izumiranja, ali u „Colossal“ veruju da uz pomoć CRISPR tehnologije genetskog uređivanja mogu ponovo oživeti ovu vrstu.
Naučna direktorka kompanije, Bet Šapiro, naglašava da je proces vraćanja dodo ptica komplikovan i zahteva pažljivu genetsku modifikaciju. „Ovo nije jednostavno bacanje hiljada dodo ptica na Mauricijus, već spor proces“, rekla je ona. Očekuje se da bi vraćanje ovih ptica moglo imati pozitivne posledice na ekosistem, ali postoji mnogo nepoznanica o tome kako bi dodo ptice mogle uticati na okolinu.
Ipak, neki stručnjaci su skeptični prema ovim planovima. Leonardo Kampanja, evolucioni biolog, ukazuje na izazove u definisanju genetski izmenjenih vrsta i njihovoj ulozi u degradiranim ekosistemima. Prema njegovim rečima, teško je znati šta je potrebno za stvaranje dodo ptice, od strukture njenog genoma do interakcije njenih gena s okolinom.
Rič Grenjer, biolog sa Univerziteta u Oksfordu, smatra da je rad na genetski izmenjenim životinjama „opasna distrakcija“ od stvarnih pretnji prirodi, kao što su uništavanje staništa i klimatske promene. On upozorava na moralne rizike povezane s oživljavanjem izumrlih vrsta, sugerišući da bi to moglo podstaći dodatne aktivnosti koje doprinose izumiranju vrsta.
Colossal je nedavno obezbedio dodatnih 120 miliona dolara za dalja istraživanja, a vrednost kompanije je sada procenjena na 10,2 milijarde dolara. Poznati investitori, uključujući Toma Bradija i Piter Džeksona, podržavaju ovaj projekt. Džekson se pojavio u promotivnim materijalima za projekat oživljavanja izumrle novozelandske moe.
Iako su neki kritičari izrazili sumnju u to da li ono što Colossal stvara može zaista biti smatrano dodo pticom, Lam ostaje optimističan. On veruje da je njihov rad inspiracija, naglašavajući da ono što su postigli s jezovukom predstavlja monumentalno dostignuće u inženjeringu genoma.
U svetlu svih ovih informacija, važno je napomenuti da je trenutna stopa izumiranja vrsta u velikoj meri uzrokovana ljudskim delovanjem. Dok se naučnici bore da reše problem izumiranja, vraćanje izumrlih vrsta može biti zanimljiva, ali i kontroverzna tema. U svakom slučaju, sudbina dodo ptica i drugih izumrlih vrsta zavisi od našeg pristupa zaštiti prirode i razumevanju kompleksnih ekosistema u kojima živimo.
