Ekstremni vremenski uslovi predstavljaju ozbiljnu pretnju za budućnost zasada kakaa širom sveta, što može značajno uticati na industriju čokolade. Zbog klimatskih promena, naučnici istražuju druge kulture koje su otpornije na ove promene, s ciljem da pronađu alternativne sastojke za pravljenje čokolade. Većina kakaa dolazi iz zapadne Afrike, posebno iz Obale Slonovače i Gane, gde se tople temperature i obilne padavine smenjuju sa sušnim periodima. Međutim, tokom poslednje dve godine, proizvodnja kakaa je pala do 40%, što je dovelo do rekordnog povećanja cena čokolade na nivou koji nije viđen još od 1970-ih. Stručnjaci predviđaju da bi svet bez kakaa mogao postati realnost već do 2050. godine.
Klimatske promene su glavni uzrok ovog problema. Iako su ranije izveštaji ukazivali na različite uzroke, kao što su ilegalno rudarenje zlata i starenje stabala kakaa, istraživanja pokazuju da su ekstremne padavine i suše glavni faktori koji negativno utiču na proizvodnju. Institut za klimu i održivost pri Harvard univerzitetu ističe da klimatske promene pojačavaju intenzitet padavina, a sa svakim porastom temperature za jedan stepen, atmosfera može zadržati oko 7% više vlage, što dovodi do jačih kiša. Ove promene uzrokuju zadržavanje vode u zemljištu, eroziju tla i stvaranje povoljnih uslova za razvoj gljivičnih bolesti.
U svetlu ovih izazova, naučnici sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru istražuju mogućnosti za spas industrije čokolade. Fokusirali su se na rogač, biljku koja se gaji u Sredozemlju i koja pokazuje otpornost na klimatske promene. Rogač uspeva u toplim i sušnim uslovima, zahteva minimalne količine vode i nakon prženja oslobađa aromu koja podseća na kakao, iako se ukus razlikuje.
Da bi se prevazišao problem razlike u ukusu, istraživači su razvili tehnike koje koriste enzime za pojačanje gorčine i slatkoće rogača. Ovaj enzimski tretman je jednostavna i čista metoda koja ne zahteva upotrebu agresivnih hemikalija, što je čini privlačnom alternativom. Povećanjem aromatskog profila rogača, naučnici veruju da bi mogli podstaći proizvođače slatkiša da koriste ovaj sastojak u proizvodima koji obično sadrže kakao, kao što su čokoladne table, kakao-prahovi i slatki napici.
Ako se ove metode primene u širokom opsegu, mogle bi značajno smanjiti zavisnost industrije čokolade od kakaa, čineći lance snabdevanja otpornijim na klimatske promene i izbijanje bolesti. Manfred Ku, glavni autor istraživanja, naglašava da cilj nije samo reprodukcija ukusa kakaa, već i diversifikacija sastojaka koji se koriste za pravljenje čokoladnih alternativa. Prelazak na otpornije kulture poput rogača može pomoći industriji da se prilagodi ekološkim izazovima i potrošačima ponuditi proizvode koji će zadovoljiti njihove ukuse.
Ova istraživanja i inovacije su ključne za budućnost industrije čokolade, s obzirom na to da se suočava sa sve većim izazovima usled klimatskih promena. Potražnja za čokoladom ostaje visoka, ali je potrebno pronaći održive alternative koje će omogućiti očuvanje produkcije i zadovoljstvo potrošača. U tom smislu, rogač se čini kao obećavajuća opcija koja može doneti rešenja za buduće izazove u proizvodnji čokolade.
