Sin glumca Miodraga Petrovića Čkalje, Čedomir Petrović, preminuo je u 76. godini. Vest o njegovoj smrti izazvala je tugu među prijateljima, porodicom i obožavaocima, a mnogi su se prisetili njegovog doprinosa umetnosti i pozorištu. Čedomir je bio poznat ne samo kao sin jednog od najpoznatijih komičara na ovim prostorima, već i kao talentovani glumac i režiser.
Čedomirova ćerka, Jovana, koja je takođe u svetu glume, obavestila je javnost da je njen otac kremiran u skladu sa njegovom poslednjom željom. Kako je istakla, želela je da se sve obavi u miru, bez prevelike medijske pažnje. Ova odluka pokazuje koliko je Čedomir cenio privatnost, posebno u trenucima kada su emocije bile najintenzivnije.
Čedomir Petrović je bio aktivan u pozorištu i filmu, ali je u poslednje dve decenije svog života bio više usmeren na pisanje. Njegova strast prema umetnosti nije nikada izbledela, iako je bio distanciran od pozornice. Pisao je knjige i kolumne, a njegovi radovi su često reflektovali njegovu ličnost i filozofiju života. Njegovo pisanje je inspirisalo mnoge, a njegova sposobnost da prodre u ljudsku prirodu kroz reči ostavila je trag na čitaocima.
Profesor Stevan Aleksić, koji je bio jedan od Čedomirovih prijatelja, takođe je izrazio saučešće na društvenim mrežama, ističući značaj Čedomirovog umetničkog rada. Njegova smrt je veliki gubitak za svet kulture, a mnogi su se setili njegovih rečenica i mudrosti koje je često delio sa drugima.
Čedomir je često govorio o svom ocu, Miodragu Petroviću Čkalji, i o izazovima koje je njegova porodica prolazila zbog Čkaljine otvorenosti i iskrenosti. Iako je Čkalja bio omiljen među narodom, nisu svi u industriji umetnosti mogli da ga prihvate. Čedomir je podelio svoja osećanja o zaboravu koji je njegov otac doživeo, kao i o tome kako su on i njegova ćerka često bili marginalizovani u svetu pozorišta. Njihovi pozivi su često ostajali bez odgovora, dok su mladi glumci preuzeli scenu.
„Zaboravljaju i žive, ne samo one kojih više nema. Nije se on sviđao nekima koji treba da ga se sete. On se sviđao narodu. A ovima je govorio u lice istinu. Ne vole svi da čuju istinu. Zbog toga trpimo i moja ćerka i ja. Trpimo, niko nas ne zove u pozorište, na film, na televiziju… Sva vrata su nam zatvorena kao londonska banka“, rekao je Čedomir u jednom od svojih iskrenih istupa.
Ova izjava oslikava duboku frustraciju i bol koji su otac i ćerka doživeli tokom godina, ali i ponos koji su osećali zbog svoje umetničke baštine. Čedomir je bio svestan da je njegov otac ostavio snažan pečat u istoriji srpskog pozorišta, ali i da je to došlo s određenim troškom za njegovu porodicu.
Čedomir Petrović će ostati upamćen ne samo kao sin velikog umetnika, već kao pojedinac koji je imao svoje mesto u svetu umetnosti. Njegova strast prema glumi, režiji, ali i pisanju, obeležila je njegov život. Njegovi bližnji i obožavaoci će ga pamtiti po njegovoj ljubavi prema umetnosti, kao i po mudrosti koju je delio sa svima oko sebe. Čedomir je živeo svoj život punim plućima, i njegova smrt je podsetnik koliko je važno ceniti umetnost i istinu koju ona nosi.
