Banjaluka – Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izneo je ozbiljne optužbe na račun Nemačke u vezi sa rezolucijom o Srebrenici koja je prošle godine usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. U dokumentarnom filmu „Anatomija obmane – Srebrenica“, Dodik je istakao da nemačko sponzorstvo ove rezolucije ima za cilj da oslabi poziciju srpskog naroda i da predstavlja deo šireg plana osvete zbog nemačkog poraza u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Dodik je naveo da takvi potezi govore o postojanju dugoročnog cilja da se satanizuje srpski narod. Prema njegovim rečima, ti ciljevi nisu ograničeni na određeno vreme, već predstavljaju nastojanje da se srpski narod učini slabijim, kako bi se olakšalo jačanje drugih naroda u regionu. „Ovo je pokušaj da se stvori situacija u kojoj se na neki način svete Srbima“, rekao je Dodik.
U dokumentarcu, Dodik je podsetio na žrtve koje su Srbi podneli tokom ratova, naglašavajući da su oni u drugom svetskom ratu predstavljali značajnu prepreku za Nemačku. „Srbi su bili ključni faktor koji je doprineo nemačkom porazu“, istakao je Dodik, dodajući da je to nešto što mnogi u Evropi ne žele da priznaju.
Ova izjava Dodika dolazi u trenutku kada su tenzije u regionu ponovo na visokom nivou, a pitanje Srebrenice ostaje jedna od najspornijih tema u post-jugoslovenskom prostoru. Rezolucija o Srebrenici, koja je u velikoj meri osudila događaje iz 1995. godine, često se koristi kao politički alat, a Dodik je stava da se njome manipuliše kako bi se dodatno oslabio srpski narod.
Dodik je, takođe, ukazao na to da su slične rezolucije i deklaracije donesene u prošlosti, ali da su one uglavnom imale jednosmeran pristup, odnosno da su se fokusirale isključivo na srpske zločine, dok su se zaboravljale ili minimizovale druge strane sukoba. „To je klasičan primer dvostrukih standarda“, rekao je Dodik, dodajući da je važno da se svi aspekti rata obrade na objektivan način.
U dokumentarnom filmu, Dodik je pozvao na jedinstvo unutar srpskog naroda i na potrebu za jačanjem nacionalne svesti. On je naglasio da je važno da Srbi budu svesni svojih istorijskih okolnosti i da se bore za svoja prava. „Ne smemo dozvoliti da nas bilo ko satanizuje ili da nam oduzima pravo na našu istoriju“, poručio je Dodik.
Ove izjave dolaze u vreme kada su odnosi između Beograda i Sarajeva, kao i između Republike Srpske i centralne vlasti u Bosni i Hercegovini, veoma napeti. Dodik je često kritikovao vlasti u Sarajevu, optužujući ih za marginalizaciju Srba i njihove kulture. Ove tenzije dodatno komplicira situacija sa migrantima, ekonomskim pitanjima i političkim previranjima unutar same Bosne i Hercegovine.
U svetlu ovih dešavanja, Dodikov govor i film u kojem je izneo svoje stavove mogli bi dodatno polarizovati javnost i produbiti već postojeće podele. Dok jedni vide Dodikove reči kao pokušaj da se skrene pažnja sa unutrašnjih problema, drugi ih doživljavaju kao legitiman izraz brige za budućnost srpskog naroda.
U svakom slučaju, analiza i rasprava o Srebrenici, kao i o ulozi Srba u Drugom svetskom ratu, ostaju ključne teme u političkom diskursu u regionu. Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će pitanja istorijske pravde i političke odgovornosti i dalje biti centralna u odnosima na Balkanu.
