Iako se ljubaznost u digitalnoj komunikaciji često podrazumeva, novo istraživanje pokazuje da to možda nije uvek najefikasniji pristup kada je reč o veštačkoj inteligenciji. U svetu gde se tehnologija rapidno razvija, istraživanja o interakciji između ljudi i mašina postaju sve važnija. Ljudi često koriste ljubazan ton i fraze kada komuniciraju sa veštačkom inteligencijom, verujući da će to poboljšati iskustvo i rezultate. Međutim, naučnici su otkrili da je efikasnost komunikacije sa veštačkom inteligencijom često bolja kada se koristi direktan i jasan jezik.
Jedan od ključnih razloga zašto ljubaznost može biti manje efikasna je to što veštačka inteligencija, iako napredna, ne razume emocionalne nijanse na isti način kao ljudi. Ljubazni ton može stvoriti konfuziju u interpretaciji zahteva ili pitanja. Na primer, kada korisnici postavljaju pitanja veštačkoj inteligenciji koristeći složene i ljubazne fraze, može doći do nesporazuma. Umesto da se fokusira na ključne informacije, AI može „zapečati“ u ljubaznim formulacijama, što može usporiti proces i smanjiti tačnost odgovora.
U istraživanju koje je sprovedeno na univerzitetu u Kaliforniji, tim naučnika analizirao je kako različiti tonovi i stilovi komunikacije utiču na odgovor veštačke inteligencije. Istraživanje je obuhvatilo različite scenarije, uključujući korisnike koji su se obraćali AI asistencijama kao što su Siri, Alexa i Google Assistant. Rezultati su pokazali da su direktni i jasni zahtevi često rezultirali bržim i preciznijim odgovorima. Na primer, korisnici koji su pitali „Kako da uključim svetlo?“ dobijali su bolje odgovore nego oni koji su pisali „Bila bih veoma zahvalna ako biste mogli da mi pomognete da uključim svetlo.“
Takođe, istraživanje je pokazalo da veštačka inteligencija može bolje reagovati na standardizovane komande. U situacijama kada su korisnici koristili jednostavne i jasne fraze, AI je brže i tačnije izvršavao zadatke. Ovo ukazuje na to da, dok ljubaznost može biti važna u međuljudskim odnosima, u komunikaciji sa mašinama može biti korisnije koristiti jasan i precizan jezik.
Osim toga, istraživanje je ukazalo na to da je važno razumeti kako veštačka inteligencija procesira informacije. Većina AI sistema koristi algoritme koji su dizajnirani da analiziraju podatke na osnovu ključnih reči i fraza. Kada se koristi previše ljubaznosti ili složenih rečenica, može doći do „šuma“ u komunikaciji, što može otežati AI-ju da razume nameru korisnika. Ovo može dovesti do frustracije kod korisnika, koji očekuju brze i tačne odgovore.
U praksi, ovo znači da bi korisnici trebalo da se fokusiraju na jednostavne, direktne formulacije kada komuniciraju sa veštačkom inteligencijom. Umesto da koriste ljubazne fraze, bolje je postavljati konkretna pitanja i davati jasne komande. Na primer, umesto da kažu „Molim vas, recite mi koja je danas temperatura?“, korisnici bi trebali reći „Koja je temperatura danas?“.
Naravno, ovo ne znači da ljubaznost treba potpuno da nestane iz digitalne komunikacije. Ljubaznost može pomoći u stvaranju pozitivnog okruženja i može biti važna u interakcijama između ljudi. Međutim, kada je u pitanju veštačka inteligencija, efikasnost može biti prioritet. U budućnosti, kako se tehnologija razvija, moglo bi doći do boljeg razumevanja kako ljudi i mašine mogu efikasnije komunicirati.
Kao zaključak, istraživanje ukazuje na to da bi korisnici trebali razmotriti način na koji komuniciraju sa veštačkom inteligencijom. Koristeći jasne i direktne fraze, mogu poboljšati efikasnost i tačnost odgovora. Ljubaznost, iako važna u ljudskim odnosima, možda nije najbolji pristup kada je reč o interakciji sa mašinama. U svetu koji se brzo menja, prilagođavanje načina komunikacije može doneti značajne prednosti u svakodnevnom životu.
