Novinar i kolumnista Jakšić nedavno je izneo tvrdnje o cenzuri i političkom pritisku na njegov rad u listu Politika. Nakon više od pedeset godina saradnje, Jakšić objašnjava da su njegovi kritički članci iznenada postali neprihvatljivi pod trenutnim uslovima. Prema njegovim rečima, ovo je rezultat autokratskog vođenja države od strane predsednika Vučića, koji je doveo do situacije u kojoj se sloboda medija znatno smanjila.
On naglašava da su njegovi stavovi, koji su nekada bili dobrodošli i prihvaćeni u vreme drugih vlada, sada izgleda nepoželjni u trenutnom političkom okruženju. Jakšić posebno ističe da se u ovom trenutku nalazimo na rubu gubitka objektivnosti i nezavisnosti medija, što može imati ozbiljne posledice za demokratiju u zemlji.
U analizi trenutnog stanja u medijima, Jakšić se osvrće na televizije kao što su N1 i TV Nova, koje su, prema njegovom mišljenju, odigrale ključnu ulogu u informisanju građana o važnim događajima. Ipak, naglašava da su i oni suočeni s pritiscima koji otežavaju njihov rad. Pritom, on postavlja pitanje kako je moguće da se ovakve teške i neprihvatljive cenzure događaju u modernoj demokratskoj zajednici.
Jakšić ne krije frustraciju zbog trenutne situacije, ističući da su kritički tonovi postali gotovo neizdrživi. U njegovom viđenju, autokratija, sa svojom nultom tolerancijom na kritiku, počinje da oblikuje i samu kulturnu i medijsku scenu u Srbiji. Ova tihi, ali snažni proces dovodi do stanja u kojem se glasovi onih koji se protive vlastima izmeću i marginalizuju.
Prema njegovim rečima, važno je da se neprestano bori za slobodu govora i da se osigura da svi imaju priliku da izraze svoje mišljenje bez straha od represalija. Ove poruke dolaze u trenutku kada se čini da su mnogi glasovi u društvu stisnuti, a javna debata postaje sve više jednostrana.
U ovom kontekstu, Jakšić poziva svoje kolege novinare i građane da ne odustaju od borbe i da nastave da se bore za istinu i pravdu. On veruje da je sloboda medija ključna za zdravlje svake demokratije i da je potrebno raditi na jačanju nezavisnih glasova.
U zaključku, Jakšićev apel mnogima može izgledati kao poziv na buđenje. Njegove reči predstavljaju upozorenje da je sloboda govora pod direktnom opasnošću i da je odgovornost svakoga pojedinca da se angažuje i da doprinese očuvanju ovih osnovnih prava. Veruje da je kolektivna akcija neophodna, kako za povratak kritičkog dijaloga, tako i za obnavljanje poverenja u medije. Ukoliko se ne reaguje na vreme, posledice bi mogle biti nepopravljive, a nepravda se može uvlačiti u svaki segment društva.
