Voće u Srbiji doživelo je značajan skok cena, od 68 odsto u samo jednoj godini, što ga čini jednim od najbrže rastućih prehrambenih proizvoda na tržištu. Ova informacija dolazi iz Republičkog zavoda za statistiku, a uzroci poskupljenja su višestruki. Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, Aleksandar Leposavić, ističe da su na cenu voća uticali klimatski ekstremi koji su smanjili prinos, kao i globalna ekonomska situacija koja je dovela do povećanja troškova proizvodnje.
Klimatski uslovi su posebno uticali na neke vrste voća. Na primer, prošle godine je zabeležen gotovo potpun izostanak roda kajsija, dok su višnje i šljive takođe podbacile. Jabuke su ostale u hladnjačama jer nije bilo mogućnosti za izvoz na rusko tržište. Ova situacija postavlja pitanje da li se radi samo o privremenim problemima ili je ovo početak dužeg perioda rasta cena voća.
Leposavić ukazuje na to da su i rastuće cene nafte, hemije, pesticida i radne snage dodatno opteretile voćare. Ove cene su veće nego u drugim zemljama, što otežava domaćim proizvođačima. On takođe napominje da su klimatski ekstremi postali sve učestaliji, što dodatno komplikuje situaciju. Na primer, kajsije su procvetale u februaru, ali ih je hladni front u aprilu gotovo potpuno uništio.
I pored trenutne situacije, Leposavić veruje da će doći do stabilizacije i smanjenja cena voća u narednom periodu, jer su trenutno prinose dobri i kvalitetniji nego ranije. Proizvođači se suočavaju sa problemima nekontrolisanog uvoza voća, kao što su maline iz Kine i Ukrajine, koje često ne zadovoljavaju kvalitetne standarde, a domaći proizvođači snose posledice lošeg kvaliteta.
Prema Leposaviću, voćarstvo je značajan izvor deviznog priliva za Srbiju; samo od malina zarađujemo između 250 i 300 miliona evra. Međutim, visoke transportne cene i komplikacije pri izvozu dodatno otežavaju situaciju. Mnogi voćari su smanjili ulaganja i površine pod voćem, a neki su prešli na druge delatnosti ili se okrenuli proizvodnji povrća.
Jedan od svetlih primera u srpskoj voćarskoj proizvodnji je borovnica. U poslednjih 15 do 20 godina, Srbija je povećala površine pod borovnicama na 2.500 hektara, od nekadašnjeg „autsajdera“ u voćarstvu. Leposavić naglašava da su srpske borovnice među najkvalitetnijima u svetu, ali se suočavaju sa problemima zbog reeksporta, jer se 90 odsto izvozi u Holandiju koja ih dalje distribuira.
U zaključku, dok se voćarstvo u Srbiji suočava s brojnim izazovima, postoji i nada za stabilizaciju tržišta. Potrebno je da se proizvođači fokusiraju na poboljšanje kvaliteta proizvoda i prilagođavanje tržišnim uslovima, kako bi osigurali održivost i profitabilnost voćarske proizvodnje u budućnosti.
