Cene svinja u Srbiji beleže opadanje, što je iznenađujuće s obzirom na to da je ponuda smanjena usled svinjske kuge. Prema podacima sistema STIPS Ministarstva poljoprivrede, u južnobačkom regionu, tokom poslednje sedmice avgusta, prasad težine od 16 do 25 kilograma je otkupljivana po ceni od 320 dinara po kilogramu. U Nišu, prodajna cena prasadi je pala na prosečnih 320 din/kg, a tovnih svinja (težih od 80 do 120 kilograma) na 260 din/kg. U Šumadiji, cena tovnih svinja je porasla na 230 din/kg, dok su svinje teže od 120 kilograma otkupljivane po ceni od 190 din/kg.
U isto vreme, cena bikova simentalske rase, težih od 500 kilograma, dostigla je rekordnih 450 dinara po kilogramu. Ova cena je zabeležena usled slabe ponude junadi na tržištu. U pčinjskom regionu, otkupna cena tovne junadi telesne mase od 350 do 480 kilograma iznosila je 460 din/kg, dok je cena tovnih bikova iznosila 450 din/kg. U podrinjskom regionu, cena bikova je takođe dostigla 450 din/kg, dok su klaničari u Šumadiji otkupljivali krave za klanje po ceni od 270 din/kg. U južnobanatskom regionu, tovna junad težine iznad 480 kilograma je otkupljivana po ceni od 420 din/kg.
Situacija sa jagnjadima i jaradima takođe pokazuje sličan trend. Na pijaci žive stoke u Kragujevcu, cena jagnjadi iznosila je 430 din/kg, uz ponudu ovaca po ceni od 190 din/kg i jaradi po ceni od 400 din/kg. U srednjebanatskom regionu, slaba ponuda jagnjadi dovela je do rasta cene na 430 din/kg, dok je na pijaci u Nišu dominantna cena i dalje 600 din/kg.
Pad cena svinja i porast cena bikova ukazuju na izazove sa kojima se suočava stočarstvo u Srbiji. Iako je potražnja za mesom uvek prisutna, fluktuacije u cenama mogu uticati na ekonomsku situaciju stočara. S obzirom na to da je sezona slava još uvek daleko, moguće je da će se trendovi u cenama nastaviti menjati.
U ovom trenutku, stočari se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući i smanjenu ponudu usled bolesti koje su pogodile stočni fond. Svinjska kuga je značajno smanjila broj svinja, što dovodi do povećanja cena u nekim segmentima, dok su druge kategorije mesa, kao što su bikovi, beležile rast zbog slabije ponude.
Ova situacija zahteva pažnju i prilagođavanje sa strane stočara. Mnogi se pitaju kako će se tržište razvijati u narednim mesecima, posebno sa predstojećim praznicima, kada se očekuje veća potražnja za mesom. Stočarstvo u Srbiji ima potencijal za rast, ali je potrebno više ulaganja u zdravstvenu zaštitu životinja i unapređenje proizvodnje kako bi se osigurala stabilnost cena i snabdevanje tržišta.
U zaključku, tržište svinja i bikova u Srbiji trenutno se suočava sa izazovima, ali i mogućnostima za prilagođavanje i razvoj. Stočari će morati da prate trendove i budu spremni na preokrete, kako bi se osigurali za buduće poslovanje.
