Analiza Ekonomskog instituta pokazuje značajan porast kupoprodajnih cena stanova u Hrvatskoj tokom 2023. godine. U 22 od 23 velika grada za koja su dostupni podaci, zabeležen je rast vrednosti nekretnina, što ukazuje na stabilnost i potražnju na tržištu stanova.
Najskuplji stanovi u zemlji su se prodavali u Splitu, gde je prosečna cena iznosila 3.728 evra po kvadratnom metru. Dubrovnik se nalazi na drugom mestu sa cenom od 3.217,35 evra po kvadratu. Prosečne cene stanova u rasponu od 2.000 do 3.000 evra po kvadratu zabeležene su u Zagrebu (2.751 evra), Rijeci (2.394 evra), Zadru (2.222 evra), Šibeniku (2.060 evra) i Velikoj Gorici (2.016 evra).
S druge strane, Vukovar se ističe kao grad s najnižom prosečnom kupoprodajnom cenom, koja iznosi 707 evra po kvadratu. Slede ga Požega sa 1.000 evra i Čakovec sa 1.069 evra. Ostali veći gradovi beleže cene u rasponu od 1.112 evra po kvadratnom metru u Bjelovaru do 1.936 evra u Koprivnici.
Ministarstvo državne imovine je na osnovu 935 odobrenih zahteva za povratom poreza na kupovinu prve nekretnine izračunalo da prosečna cena kvadratnog metra stana u Hrvatskoj iznosi 2.250 evra. Najviša cena zabeležena je u Splitsko-dalmatinskoj županiji, gde je nekretnina prodana po ceni od 5.013 evra po kvadratu, dok je najniža cena zabeležena u Virovitičko-podravskoj županiji, gde je stan kupljen za svega 186 evra po kvadratnom metru.
Kada su u pitanju cene najma, Rijeka, Dubrovnik, Požega i Čakovec su jedini veliki gradovi u Hrvatskoj gde je prošle godine zabeležen pad cena najma u odnosu na 2023. godinu. Čakovec beleži najveći pad prosečne cene najma od čak 90%, a slede ga Dubrovnik sa padom od 46,5% i Rijeka sa padom od 42,5%. U Požegi je pad iznosio 28,2%.
Prema analizi „Tržište prodaje i najma stanova u velikim gradovima u 2024. godini“, prosečna cena najma stana u Rijeci iznosila je 8,9 evra, što je svrstava među pet gradova s najvišim cenama najma u Hrvatskoj. Najvišu prosečnu cenu najma od 11,3 evra po kvadratu imao je Zagreb, dok je u Splitu prosečna cena iznosila 11 evra po kvadratu, a u Zadru 10,3 evra.
Prosečna cena najma nije se menjala u obalnim gradovima Splitu i Šibeniku, dok su cene u Dubrovniku i Rijeci zabeležile značajan pad u odnosu na prethodnu godinu.
Dr. Ivana Rašić, direktorka Ekonomskog instituta, komentariše da je teško sa sigurnošću objasniti uzroke ovakvog kretanja na tržištu. Moguće je da se po završetku turističke sezone deo stambenih objekata koji su se koristili za turistički najam vraća na tržište dugoročnog najma, što povećava ponudu i utiče na snižavanje cena. Takođe, uvođenje poreza na nekretnine može pozitivno uticati na povećanje ponude stanova za dugoročni najam, jer se porez ne plaća na nekretnine iznajmljene za stalno stanovanje.
Ovaj trend rasta cena nekretnina, uprkos padu cena najma u nekim gradovima, može ukazivati na jačanje tržišta nekretnina u Hrvatskoj, ali i na izazove s kojima se suočavaju mlađi građani prilikom sticanja nekretnina. U svetlu ovih podataka, moguće je da će se u narednom periodu nastaviti diskusija o strategijama za podršku mladima i olakšavanje pristupa tržištu nekretnina.
