Prosecne cene poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji beleže porast od tri odsto na godišnjem nivou u 2025. godini, prema podacima koje je objavio Evrostat. Ovaj rast dolazi uz značajne razlike među različitim vrstama proizvoda. Najveći rast cena zabeležen je kod živih goveda, čija je cena porasla za čak 26 odsto, kao i jaja, čija je cena porasla za 23 odsto. Umereni porasti cena registrovani su kod voća i mleka, gde su cene porasle za po 10 odsto, dok je cena živine porasla za devet odsto.
Kada su u pitanju cene mleka, one su porasle u svim zemljama EU osim u Grčkoj, gde su zabeleženi pad od tri odsto. Najveće godišnje poskupljenje mleka zabeleženo je u Danskoj, gde je cena porasla za 21 odsto, zatim u Estoniji sa 20 odsto, kao i u Litvaniji i Češkoj, gde su cene porasle za po 17 odsto. Ove informacije ukazuju na snažan trend rasta cena mleka, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući povećanu potražnju i troškove proizvodnje.
Nasuprot ovim povećanjima, cena maslinovog ulja je pala za čak 37 odsto na godišnjem nivou, dok je cena krompira, uključujući semenski krompir, pala za 22 odsto. Takođe, zabeležen je pad cena živih svinja od šest odsto i žitarica od jedan odsto. Ove promene u cenama ukazuju na raznolike trendove u poljoprivrednoj proizvodnji i tržištu, gde neki proizvodi beleže značajan rast, dok drugi beleže pad.
Pored cena poljoprivrednih proizvoda, prosečne cene roba i usluga koje se koriste u poljoprivredi, poznate kao inputi, takođe su porasle, ali u manjem obimu, za manje od jedan odsto. Cene đubriva i poboljšivača zemljišta porasle su za pet odsto, dok su veterinarski troškovi porasli za tri odsto. Nasuprot tome, cene maziva za poljoprivredu su pale za dva odsto, kao i cene semena, sadnog materijala i proizvoda za zaštitu biljaka, koje su pale za po jedan odsto.
Ove informacije pružaju uvid u trenutne tendencije na tržištu poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji. Porast cena u nekim kategorijama može biti rezultat različitih ekonomskih faktora, uključujući inflaciju, promene u potražnji i troškovima proizvodnje. S druge strane, pad cena kod nekih proizvoda može biti posledica prekomerne ponude ili smanjene potražnje.
U svetlu ovih informacija, proizvođači i potrošači u EU moraju pažljivo pratiti tržišne trendove kako bi se prilagodili promenama koje utiču na njihove finansijske planove. Takođe, politike koje se odnose na poljoprivredu i tržište hrane mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju ovih cena u budućnosti.
Kao što se može primetiti, sektor poljoprivrede se suočava sa brojnim izazovima i prilikama, a praćenje cena i trendova je od suštinskog značaja za sve učesnike na tržištu. U narednim mesecima, očekuje se da će se ovi trendovi nastaviti razvijati, a to će imati uticaj ne samo na poljoprivrednike već i na potrošače širom Evropske unije.
Stoga je važno da svi akteri u lancu snabdevanja budu informisani i spremni na prilagođavanje, kako bi osigurali održivost svojih aktivnosti u dinamičnom okruženju tržišta.
