Cene poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji zabeležile su porast od 2,6% u prvom kvartalu 2025. godine, što predstavlja drugi uzastopni kvartal rasta. Ove podatke je objavio Evrostat, ističući da je to trend koji se nastavlja, a koji može značajno uticati na poljoprivrednu proizvodnju i ekonomiju u regionu.
Pored rasta cena poljoprivrednih proizvoda, zabeležen je i porast cena robe i usluga koje se koriste u poljoprivredi, kao što su energija, đubriva i stočna hrana, koji su porasli za 0,2%. Ovo je prvi put od početka 2023. godine da su cene ovih inputa porasle, što može ukazivati na oporavak tržišta i povećanu potražnju nakon perioda stagnacije.
Među ključnim poljoprivrednim proizvodima, mleko je doživelo najveći skok cene, poraslo je za 12,6%, dok su jaja poskupela za 10,7%, a žitarice za 9,6%. Ovi podaci sugerišu da potrošnja ovih proizvoda raste, što može biti rezultat povećane potražnje kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.
Nasuprot tome, došlo je do značajnog pada cena nekih drugih proizvoda. Cene maslinovog ulja smanjile su se za čak 43,5%, dok su cene krompira pale za 13,4%. Kada su u pitanju svinje, cene su smanjene za 11,2%. Ovi padovi cena mogu biti rezultat prekomerne ponude ili smanjenog interesovanja potrošača.
U poređenju između zemalja članica Evropske unije, cene su se najviše povećale u Irskoj, gde je zabeležen rast od 19,3%. Iza nje, Luksemburg je zabeležio rast cena od 15,6%, dok je u Mađarskoj rast iznosio 14,6%. Ove zemlje se suočavaju sa izazovima u poljoprivrednoj proizvodnji, ali i sa potrebama za prilagođavanjem na tržišne uslove.
S druge strane, neke zemlje su zabeležile pad cena. Španija je zabeležila smanjenje cena od 9,7%, dok su u Grčkoj cene pale za 7,1%. Portugal i Malta takođe su zabeležili pad, sa padom cena od 2,8% i 2%, redom. Ove cene mogu odražavati specifične tržišne uslove ili ekonomske pritiske u tim zemljama.
Kada govorimo o inputima koji nisu povezani sa investicijama, 14 zemalja članica zabeležilo je povećanje cena u prvom kvartalu 2025. godine u poređenju sa prošlom godinom. Mađarska je ponovo na vrhu liste sa rastom od 6,8%, dok su Holandija i Rumunija zabeležile rasti od 6,2% i 5,8%, redom. Ovi porasti cena mogu ukazivati na povećane troškove proizvodnje i mogu dodatno opteretiti poljoprivrednike.
Nasuprot tome, u Litvaniji, Letoniji i na Kipru zabeležene su najbrže stope pada cena. U Litvaniji su cene pale za 5%, na Kipru za 3,8%, a u Letoniji za 3,6%. Ovi trendovi sugerišu da se u tim zemljama tržište stabilizuje, što može biti pozitivno za lokalne poljoprivrednike.
Ovi podaci o cenama poljoprivrednih proizvoda i inputa ukazuju na složenu sliku tržišta u Evropskoj uniji. Dok neke zemlje beleže rast i potražnju za određenim proizvodima, druge se suočavaju sa padom cena i prekomernom ponudom. Ove informacije su važne za poljoprivrednike, ekonomiste i donosioce odluka, jer mogu pomoći u planiranju i prilagođavanju strategija u skladu sa trenutnim tržišnim uslovima.
U svetlu ovih promena, važno je pratiti kako će se tržište razvijati u narednim kvartalima, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih pritisaka koji mogu uticati na poljoprivrednu proizvodnju i cene.
