CENE zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC. Ova dramatična promena u cijenama zlata se dešava u kontekstu sve većih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i NATO oko Grenlanda, što dodatno povećava zabrinutost investitora zbog finansijske i geopolitičke neizvesnosti.
Zlato i drugi plemeniti metali se u ovakvim vremenima smatraju sigurnom imovinom. Investitori, koji traže načine da zaštite svoje bogatstvo, često se okreću zlatu kada se suočavaju sa ekonomskim turbulencijama ili političkim krizama. Porast cene zlata tokom 2025. godine, koji iznosi više od 60 odsto, jasno pokazuje kako geopolitička situacija utiče na tržište plemenitih metala.
Jedna od ključnih karakteristika zlata je njegova oskudnost. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, do sada je iskopano samo oko 216.265 tona ovog plemenitog metala. Većina zlata je izvađena iz zemlje tek od 1950. godine, kada su napredovale tehnologije rudarstva i otkrivana nova nalazišta. Ova ograničena ponuda čini zlato još privlačnijim za investitore, posebno u vremenima ekonomske neizvesnosti.
Američki geološki zavod procenjuje da se iz podzemnih rezervi može iskopati još 64.000 tona zlata, ali se predviđa da će se snabdevanje ovim metalom stabilizovati u narednim godinama. Ova procena ukazuje na to da, iako postoje još značajne količine zlata koje se mogu iskopati, pritisak na cene može rasti kako se potražnja za zlatom nastavlja.
Pored zlata, srebro je takođe doživelo značajan porast cena. U petak je srebro prvi put premašilo 100 dolara po unci, koja iznosi 28,3 grama. Ovaj skok cene srebra dolazi nakon gotovo 150-procentnog povećanja cene prošle godine, što ukazuje na slične trendove u potražnji za plemenitim metalima.
Investitori i analitičari prate ova kretanja na tržištu sa velikim interesovanjem, jer mogu ukazivati na šire ekonomske i političke trendove. Porast cena zlata i srebra može biti znak da investitori traže sigurnost usred neizvesnosti koja dolazi iz globalnih sukoba i ekonomskih problema.
Zlato kao investicija ima dugu istoriju, a mnogi investitori ga vide kao zaštitu od inflacije i devalvacije valuta. U vremenima ekonomske nestabilnosti, zlato se često doživljava kao „last resort“ ili poslednje utočište za očuvanje bogatstva. Ova percepcija pojačava potražnju za zlatom, što dodatno podiže njegove cene.
S obzirom na trenutne globalne tenzije, kao i rastuće cene plemenitih metala, mnogi analitičari predviđaju da će potražnja za zlatom i dalje rasti. U isto vreme, neki ekonomisti upozoravaju da bi eventualno prekomerno ulaganje u zlato moglo dovesti do korekcije cena, ukoliko se situacija na globalnom tržištu stabilizuje.
Dok se situacija razvija, jasno je da zlato i srebro ostaju važni igrači na finansijskim tržištima, a njihova cena će biti pod stalnim uticajem globalnih događaja i ekonomskih politika. Investitori će morati pažljivo da prate ove trendove kako bi donosili informisane odluke o svojim ulaganjima.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da zlato ne gubi svoju privlačnost kao sigurna luka u vremenima krize. Sa novim rekordima cena, zlato ostaje centralna tačka pažnje za sve one koji žele da zaštite svoje finansijsko blagostanje.
