Cene američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) su danas pale ispod 67 dolara (57,5 evra) po barelu, nakon gubitka od 2,2 odsto u prethodnoj sesiji. Ovaj pad cena nafte rezultat je sve većeg skepticizma trgovaca u vezi sa sposobnošću američkog predsednika Donalda Trampa da značajno utiče na ruski izvoz nafte kroz nove mere pritiska, kako izveštava Trejding ekonomiks.
Tramp je nedavno pojačao vojnu pomoć Ukrajini i najavio moguće carine od 100 odsto na ruske naftne proizvode ako ne dođe do postizanja mirovnog sporazuma u roku od 50 dana. Ova situacija se tumači kao pretnja sekundarnim sankcijama koje bi mogle pogoditi ključne ruske kupce nafte, kao što su Indija i Kina. Ipak, tržišta su reagovala smanjenjem rizika od neposrednih poremećaja u snabdevanju, što je umanjilo pritisak na cene.
S druge strane, u Kini je tokom juna proizvodnja rafinerija dostigla 15,2 miliona barela dnevno, što predstavlja najviši nivo od septembra 2023. godine. Ovaj rast proizvodnje ukazuje na poboljšanje potražnje i može imati značajan uticaj na globalne cene nafte. U ovom kontekstu, kineska ekonomija, kao jedan od najvećih potrošača nafte na svetu, igra ključnu ulogu u oblikovanju tržišnih trendova.
Pad cena nafte može imati različite posledice na globalnoj sceni. Za zemlje koje su zavisne od prihoda od nafte, poput Rusije i zemalja OPEK-a, niže cene mogu značiti ekonomske poteškoće. Smanjenje prihoda od nafte može dovesti do smanjenja budžetskih sredstava i otežati finansiranje javnih usluga. S druge strane, potrošači u razvijenim zemljama mogu imati koristi od nižih cena goriva, što može povećati potrošnju i doprineti ekonomskom rastu.
Trgovci naftom takođe prate geopolitičke događaje koji mogu uticati na cene. Na primer, nesigurnost u vezi sa sukobima u Ukrajini i Srednjem istoku može stvoriti dodatne pritiske na tržište. U takvim situacijama, trgovci često reaguju brzim promenama u svojim strategijama, što može dovesti do varijacija u cenama nafte.
Na globalnom tržištu, cene nafte često su pod uticajem različitih faktora, uključujući proizvodne kapacitete članica OPEK-a, zalihe u ključnim skladištima, kao i ekonomske pokazatelje iz zemalja potrošača. U poslednje vreme, pojavljuju se i nove tehnologije koje omogućavaju efikasniju proizvodnju i korišćenje nafte, što dodatno komplikuje situaciju.
U ovom trenutku, analitičari su podeljeni u vezi sa budućim kretanjima cena nafte. Dok neki predviđaju dalji pad cena zbog prekomerne ponude i slabije potražnje, drugi smatraju da bi povratak rasta cena mogao biti moguć usled geopolitičkih tenzija i smanjenja proizvodnje.
U zaključku, trenutni pad cena američke sirove nafte WTI odražava složenu dinamiku na tržištu koja uključuje geopolitičke pritiske, promene u proizvodnji i potražnji, kao i ekonomsku situaciju u ključnim zemljama potrošačima. Kako se situacija razvija, trgovci i analitičari će i dalje pažljivo pratiti sve relevantne faktore koji mogu uticati na cene nafte u budućnosti.
