U Jadru, Mačvi, Azbukovici i Rađevini završene su berbe višanja i borovnica, a prvi izveštaji ukazuju na to da je kvalitet i prinos ovog voća ove godine bio zadovoljavajući. Cene višnje su se kretale od 320 do 340 dinara po kilogramu, što predstavlja više od dvostruko povećanje u odnosu na prošlu sezonu, dok je cena borovnica prešla 700 dinara.
Berba voća u ovom delu Srbije protekla je bez problema, a značajnu ulogu u tome je imalo i dovoljno berača. Njima je plaćeno 100 dinara po kilogramu ubranog voća. Željko Pavlović, uzgajivač borovnice iz sela Ravnaja, ističe da su zbog visokih temperatura radili od pet sati ujutro do 13 sati, kako bi izbegli vrućine.
Saša Nešić, proizvođač, hladnjačar i izvoznik, naglašava da je rano zrenje borovnica u Srbiji od velike važnosti za inostrano tržište, jer to povećava cenu voća. On je uspeo da revitalizuje hladnjaču u Krupnju i već je prodao prve količine višnje kupcima u Evropi, posebno u Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj.
Ipak, Nešić upozorava da će cena maline uskoro dostići 500 dinara, ali ne zbog dobrog roda, već zato što je ovogodišnji prinos znatno slabiji nego prošle godine. Suša je imala značajan uticaj, a ako ne bude padavina u narednih desetak dana, situacija bi mogla postati još nepovoljnija. Pored toga, rod kupine će takođe biti umanjen.
U ovom kraju, proizvođači višnje su zadovoljni postignutim cenama, ali naglašavaju da uspeh zahteva mnogo rada i ulaganja. Vlado Maksimović iz Runjana objašnjava da je pored pravilne agrotehnike i zaštite voća tokom zime, neophodno i navodnjavanje. „Gledanje u nebo, čekajući kišu, unapred je osuđeno na propast. Voda je neophodna za šljive, a naročito za kupine, koje će, zahvaljujući navodnjavanju, imati dobar prinos i kvalitet,“ dodaje Maksimović.
Snežana Milivojević iz Korenite kod Loznice naglašava da je za uspešno voćarstvo, posebno kada je reč o osetljivoj malini, neophodno uključivanje poljoprivrednih stručnjaka. Ona ističe da su ove godine proizvođači u Krupnju zadovoljni cenama maline, koje su znatno više nego u drugim okolnim područjima.
Berbe u ovom delu Srbije predstavljaju značajan izvor prihoda za lokalne poljoprivrednike, iako se suočavaju sa izazovima kao što su klimatske promene i potreba za modernizacijom poljoprivrednih tehnika. Ulaganje u navodnjavanje i stručnu pomoć može biti ključno za budućnost voćarstva u ovom regionu, kako bi se obezbedili stabilni prinosi i konkurentne cene na tržištu.
Proizvodnja voća, posebno višanja i borovnica, pokazuje potencijal za izvoz i doprinosi ekonomskom razvoju Srbije. Ulaganje u infrastrukturu, kao što su hladnjače i transportne usluge, može dodatno poboljšati kvalitet i dostupnost srpskog voća na međunarodnom tržištu.
U svetlu ovih informacija, proizvođači se nadaju da će sledeće godine uslovi za berbu biti povoljniji, i da će moći da postignu još bolje rezultate, kako po pitanju kvaliteta, tako i cene svojih proizvoda. Održavanje visokih standarda u proizvodnji i zaštiti voća, kao i prilagođavanje novim klimatskim uslovima, biće ključni za opstanak i prosperitet voćarske industrije u Srbiji.
