Cene dizela na londonskom tržištu dostigle su najviše nivoe od 2022. godine, premašivši 200 dolara po barelu. Ovaj skok cena rezultat je strahovanja da bi trenutni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela s jedne strane, i Irana s druge, mogao da se produži, što bi dodatno uticalo na snabdevanje energentima. Prema podacima, referentne cene dizela u terminskim ugovorima popodne su iznosile 1.527 dolara po toni, što predstavlja povećanje od skoro 12 procenata u odnosu na jučerašnje zatvaranje trgovanja, a to je ekvivalent nešto više od 206 dolara po barelu.
Ovaj porast cena može se direktno povezati s prekidom tranzita kroz Ormuski moreuz, što je zaustavilo isporuke miliona barela rafinisanih proizvoda na globalno tržište. Od početka sukoba između Amerike i Izraela sa Iranom, koji je započeo krajem februara, cene dizela su na svetskim tržištima rasle brže od cena sirove nafte. Ova situacija ukazuje na rastuću potražnju za gorivom koje je ključno za transport i industrijsku proizvodnju.
Predsednik Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorio je da bi Evropa mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom dizela i avio-goriva već u maju. On je izrazio zabrinutost da će nedostatak koji se trenutno oseća u Aziji uskoro uticati i na evropsko tržište. Birol je naglasio da će Evropa, najverovatnije u aprilu ili maju, iskusiti posledice trenutne situacije.
Cene dizela u Aziji su takođe na kratko premašile 200 dolara po barelu, što dodatno ukazuje na globalni trend rasta cena energenata. U međuvremenu, Evropa planira da od kraja marta plasira na tržište 73 miliona barela naftnih proizvoda i oko 35 miliona barela sirove nafte, prema podacima koje je objavila Međunarodna agencija za energiju 15. marta.
Prema analizi kompanije Kpler, Ormuski moreuz je ključna tačka za globalnu pomorsku trgovinu, kroz koju prolazi 10,3 odsto globalne trgovine dizelom, 19,4 odsto trgovine avio-gorivom i 16 procenata trgovine benzinom i naftom morskim putem. Ove statistike ukazuju na značaj ovog moreuza za globalno snabdevanje energentima.
Dodatni pritisak na snabdevanje dolazi i od napada ukrajinskih dronova na ruske luke i rafinerije. Rusija, koja je jedan od velikih izvoznika dizela, suočava se sa ograničenjima kada je reč o izvozu, jer do jula samo proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode stranim kupcima. Ove okolnosti dodatno komplikuju situaciju na svetskom tržištu energenata.
Birol je takođe napomenuo da je od početka sukoba na Bliskom istoku oštećeno oko 40 ključnih energetskih objekata, što će zahtevati vreme da se ponovo stave u funkciju. „Preti nam veoma veliki poremećaj, najveći u istoriji“, zaključio je Birol, naglašavajući ozbiljnost trenutne situacije.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari i stručnjaci za energetiku upozoravaju na potrebu za brzim i efikasnim rešenjima kako bi se stabilizovalo tržište i zaštitili potrošači od daljih poskupljenja. Sa predstojećim izazovima, budućnost globalnog snabdevanja energentima ostaje neizvesna, a sve oči su uprte u razvoj situacije na Bliskom istoku i njen potencijalni uticaj na svetsku ekonomiju.
U međuvremenu, potrošači i preduzeća diljem sveta već sada osećaju posledice rastućih cena energenata, a mnogi se pripremaju za moguće dodatne turbulencije na tržištu u narednim mesecima. S obzirom na sve ove faktore, jasno je da globalno tržište energenata ulazi u kritičnu fazu, gde je potrebno delovati brzo kako bi se izbegle ozbiljne posledice po ekonomiju.
