Ekonomista Ljubodrag Savić je komentarisao nedavni dogovor između Sjedinjenih Američkih Država i Kine o smanjenju carina, ističući da to nije iznenađenje. Prema njegovim rečima, američki predsednik Donald Tramp je uveo carine od 145 procenata, misleći da će to biti korisno, ali je ubrzo shvatio da takva politika ima svoje posledice. Savić je naglasio da je Tramp „krenuo kao slon u staklarskoj radnji“, ne shvatajući da i druga strana ima svoje adute.
Savić objašnjava da su američki građani na početku podržavali Trampa zbog povećanja carina, verujući da je to hrabar potez. Međutim, kada su cene proizvoda porasle, počeli su da se preispituju o njegovoj sposobnosti. Tramp je, prema Saviću, naučio da „batina ima dva kraja“, i sada je jasno da je njegovo ekonomijsko delovanje kompleksnije nego što se isprva činilo.
Savić tvrdi da je Trampov pristup bio neobičan za američkog predsednika, jer je on „uzburkao svet i okrenuo ga naopako“. Tramp se suočava s brojnim izazovima, uključujući odnose s Evropskom unijom, Rusijom i ratom u Ukrajini, ali je svestan da je Kina njegov glavni ekonomski protivnik. Savić smatra da je Tramp, kao trgovac, shvatio da je bolje tražiti rešenja kroz razgovor nego se sukobljavati.
Pored toga, Savić ističe da su Amerika i Kina veoma različite zemlje. Amerika ima visoki standard života, visoke plate i zaštitne zakone za radnike, dok Kina ima drugačiji pristup, sa slabijom sindikalnom organizacijom i nižim cenama radne snage. On veruje da Kina, sa svojom centralizovanom vlašću, može brže reagovati na ekonomske izazove nego Amerika, koja funkcioniše u okviru složenijeg sistema.
Savić dodaje da Kina ima prednost u mogućnosti da brzo donosi odluke i menja strategije, dok Tramp kao predsednik mora da se pridržava zakona i ograničenja. Iako trenutno Kina ne može da se upusti u otvoreni rat sa SAD, dugoročno gledano, Savić veruje da će Kina postati vodeća ekonomska sila.
Govoreći o ekonomskim razlikama između SAD i Kine, Savić ističe da Kina ima dugoročne strategije koje im omogućavaju da izdrže ekonomske pritiske. On smatra da će dolar i američke hartije od vrednosti izgubiti svoju trenutnu dominaciju, a da će svet postati sve više naklonjeniji Kini. Tramp, kao moćan trgovac, pokušava da potisne Kinu, ali Savić veruje da to neće biti lako.
S druge strane, Savić upozorava da će Evropska unija biti najugroženija u ovom sukobu, jer je u velikim ekonomskim problemima. Srbija, kao deo Evrope, može očekivati posledice situacije u EU, posebno s obzirom na to da su mnogi njeni investitori iz Nemačke.
U zaključku, Savić predviđa da će se ekonomski odnosi između SAD i Kine nastaviti razvijati, ali sa sve većim izazovima i promenama. On smatra da će Kina, iako se suočava sa brojnim preprekama, dugoročno postati vodeća ekonomska sila, dok će Amerika morati da se prilagodi novim globalnim uslovima. S obzirom na trenutne ekonomske i političke tenzije, budućnost odnosa između ove dve velike sile ostaje neizvesna.
