Bugarska će od 1. januara 2024. godine zvanično uvesti evro kao svoju nacionalnu valutu, čime će postati 21. članica evrozone. Ova odluka dolazi nakon što je zemlja ispunila sve potrebne kriterijume tokom 2023. godine, uključujući zahteve vezane za inflaciju, budžetski deficit, dugoročne kamatne stope i stabilnost deviznog kursa. Ovaj korak predstavlja značajan institucionalni i ekonomski napredak za Bugarsku, koja ima populaciju od 6,7 miliona i članica je Evropske unije od 2007. godine.
Uvođenjem evra, Bugarska će zameniti svoju dosadašnju valutu, lev, što će joj omogućiti i mesto u Savetu guvernera Evropske centralne banke. Ovo će im otvoriti mogućnost da direktno učestvuju u donošenju odluka vezanih za monetarnu politiku. Prelazak na evro donosi značajne prednosti za poslovni sektor, posebno za kompanije koje posluju sa inostranstvom. Smanjenje transakcionih troškova, ukidanje valutnih konverzija i jednostavnije fakturisanje su neki od benefita koje očekuju privrednici.
Prema rečima ekonomista, nova valuta će povećati transparentnost cena, olakšati trgovinu i unaprediti investicionu atraktivnost Bugarske. Iako poslovna zajednica snažno podržava ulazak u evrozonu, neki građani su zabrinuti zbog mogućeg rasta cena i političke nestabilnosti, posebno nakon što je vlada u Sofiji nedavno podnela ostavku zbog protesta protiv planiranog povećanja poreza.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je društvo podeljeno kada je reč o usvajanju evra. Dok poslovna zajednica vidi mnoge prednosti, obični građani su skeptični, što može uticati na opštu percepciju i prihvatanje nove valute. Državne institucije su već započele pripreme za tranziciju. Cene u prodavnicama širom Sofije su istaknute kako u levima, tako i u evrima, a vladine kampanje i medijski oglasi informišu javnost o fiksnom kursu i tehničkim aspektima zamene valute.
Analitičari upozoravaju da bi starija populacija, posebno u ruralnim područjima, mogla imati poteškoća u prilagođavanju na evropsku valutu. Uvođenje evra očekuje se da će biti olakšano uz različite obuke i edukativne kampanje koje će pomoći građanima da razumeju promene koje dolaze.
Ova promena dolazi tri godine nakon što je Hrvatska uvela evro u januaru 2023. godine. S novim proširenjem, broj građana koji koriste evro premašiće 350 miliona. Ovo dodatno učvršćuje ulogu zajedničke valute kao ključnog stuba evropske ekonomske integracije.
Dok se pripreme za ulazak u evrozonu nastavljaju, očekuje se da će Bugarska proći kroz proces prilagođavanja koji će, uz određene izazove, doneti i mnoge prednosti. U skladu sa tim, vlasti će nastojati da osiguraju da svi građani budu informisani i spremni za ovu značajnu promenu, kako bi tranzicija bila što lakša i uspešnija.
U svakom slučaju, ulazak Bugarske u evrozonu predstavlja novi korak ka jačanju ekonomske stabilnosti i integracije u evropske strukture, što bi moglo doneti dugoročne koristi za zemlju i njene građane.
