Sofija – Bugarska ekonomija je u drugom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od 3,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, čime je zadržala isti tempo kao u prvom tromesečju. Ove podatke je objavio Nacionalni zavod za statistiku (NSI) Bugarske u svojoj preliminarnoj proceni.
U drugom tromesečju, kvartalni rast bugarske privrede iznosio je 0,7 odsto, što je identično rastu na početku godine. Ovaj rezultat potvrđuje stabilnost ekonomskog okruženja i trend rasta koji se nastavlja iz prethodnih kvartala.
Jedan od glavnih faktora koji je doprineo ekonomskom rastu Bugarske bila je domaća tražnja. Finalna potrošnja je povećana za 6,5 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, dok su bruto investicije u osnovni kapital porasle za 6,7 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su građani i preduzeća u Bugarskoj nastavili da investiraju i troše, što je ključno za održavanje stabilnosti u ekonomiji.
Međutim, spoljna trgovina je imala negativan doprinos rastu. Izvoz je smanjen za 4,9 odsto međugodišnje, dok je uvoz pao za 0,6 odsto. Ovi rezultati sugerišu da su izazovi na globalnom tržištu možda uticali na performanse bugarskih izvoznika, dok je smanjenje uvoza moglo biti rezultat slabije potražnje ili promene u potrošačkim navikama.
U nominalnim vrednostima, bugarski bruto domaći proizvod (BDP) u drugom kvartalu iznosio je 51,69 milijardi leva, pri čemu je finalna potrošnja činila 80 odsto ukupne vrednosti. Ova statistika potvrđuje da je domaća potrošnja ključni pokretač ekonomije, dok spoljna trgovina ostaje u izazovnoj poziciji.
Ministarstvo finansija Bugarske izražava optimizam u vezi sa ekonomskom prognozom za 2025. godinu. Očekuje se da će privredni rast zemlje iznositi oko tri odsto, pod uslovom da domaća potrošnja ostane snažna i da globalna ekonomska situacija ostane stabilna. Ovaj optimizam je važan signal za investitore i preduzetnike, koji se oslanjaju na stabilnost i rast kako bi planirali buduće investicije.
U svetlu ovih informacija, analitičari smatraju da bi Bugarska mogla da nastavi sa svojim pozitivnim trendom rasta, ali naglašavaju i potrebu za diversifikacijom ekonomije, posebno u svetlu izazova na međunarodnom tržištu. Fokus na domaću potrošnju je ključan, ali je važno i raditi na jačanju izvoza i smanjenju zavisnosti od stranih tržišta.
U zaključku, Bugarska ekonomija pokazuje znakove otpornosti i rasta, ali i dalje se suočava sa izazovima u spoljnoj trgovini. Održavanje snažne domaće potrošnje i prilagođavanje globalnim ekonomskim uslovima biće ključni faktori za budući razvoj i stabilnost ekonomije zemlje. Sa optimističnim prognozama i snažnim domaćim tržištem, Bugarska se može nadati nastavku pozitivnog ekonomskog trenda u narednim mesecima.
