SOFIJA – Bugarska ekonomija je u četvrtom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od 2,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što predstavlja blago usporavanje u poređenju sa rastom od 3,1 odsto iz 2024. godine. Ove podatke je objavio Nacionalni zavod za statistiku (NSI) Bugarske, koji je takođe naglasio da je na kvartalnom nivou bruto domaći proizvod (BDP) povećan za 0,8 odsto u odnosu na treći kvartal 2025. godine. Ovaj tempo rasta ostao je isti kao i u prethodnom uporednom periodu 2024. godine.
Prema nominalnim vrednostima, bugarski BDP u četvrtom kvartalu 2025. dostigao je 65,35 milijardi leva, što odgovara oko 33,4 milijardi evra. Ovaj rezultat može se smatrati stabilnim, ali i signalom za ekonomske analitičare da se pažljivo prate kretanja u narednim mesecima.
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo rastu BDP-a je povećanje potrošnje bugarskih građana i preduzeća, koja je porasla za 7,2 odsto međugodišnje. Ulaganja u opremu i infrastrukturu takođe su zabeležila značajan rast od 10,1 odsto. Ovi podaci ukazuju na jaču ekonomsku aktivnost i poverenje potrošača, što je ključno za održiv rast.
S druge strane, bugarski izvoz robe i usluga je blago opao za 0,1 odsto, dok je uvoz porastao za 9,5 odsto. Ovaj rast uvoza, zajedno sa opadanjem izvoza, doprineo je negativnom saldu spoljne trgovine, što predstavlja izazov za ekonomsku stabilnost zemlje. Ovo ukazuje na potrebu za jačanjem konkurentnosti domaće proizvodnje i diversifikacijom tržišta izvoza.
Gledajući na celokupnu 2025. godinu, može se primetiti postepeno usporavanje godišnjeg ekonomskog rasta Bugarske. U prvom kvartalu, rast je iznosio 3,5 odsto, zatim je pao na 3,4 odsto u drugom tromesečju, a u trećem kvartalu dodatno se smanjio na 3,1 odsto, da bi na kraju godine stigao do 2,9 odsto. Ova kretanja ukazuju na moguće izazove sa kojima se ekonomija suočava, uključujući globalne ekonomske pritiske i unutrašnje faktore koji mogu uticati na rast.
Stručnjaci smatraju da bi usmeravanje na povećanje investicija, kao i jačanje izvoza, mogli biti ključni za budući ekonomski rast Bugarske. Pored toga, potrebno je raditi na poboljšanju poslovnog okruženja i smanjenju birokratije kako bi se privukli strani investitori i podstakao razvoj domaćih preduzeća.
Uprkos izazovima, postoji osnova za optimizam. Potrošačka potražnja ostaje snažna, a rast investicija može doprineti jačanju temelja ekonomije. Takođe, podrška vlade kroz različite mere, kao što su subvencije i olakšice za preduzetnike, može dodatno stimulisati ekonomski rast.
U budućnosti, ključno će biti kako će Bugarska odgovoriti na unutrašnje i spoljašnje izazove. Održavanje stabilnog rasta zahteva pažljivo planiranje i strategije koje će omogućiti ekonomskoj strukturi da se prilagodi promenama u globalnoj ekonomiji. Očekivanja su da će vlada nastaviti da radi na reformama koje će jačati ekonomiju i doprineti boljim životnim standardima građana.
U svetlu ovih podataka, ekonomisti i analitičari će pratiti razvoj situacije u Bugarskoj, posebno u kontekstu promenljivih globalnih ekonomskih uslova i unutrašnjih strukturalnih izazova. Ove analize biće ključne za donošenje budućih ekonomskih odluka i formulisanje strategija koje će osigurati dalji rast i prosperitet zemlje.
