U svetu luksuza, granice se neprestano pomeraju, a prepoznavanje i anticipacija promena postaju ključne. Ove godine, Ivana Laković, osnivačica i direktorka agencije Luxury Integrated, kao i predsednica Adriatic Luxury Business Association (ALBA), pruža ekskluzivni godišnji pregled globalnih i regionalnih trendova u luksuzu, što će biti predstavljeno na predstojećem Adriatic Luxury Summit-u.
Laković je tokom protekle godine aktivno učestvovala na vodećim svetskim samitima, gde je bila deo radne grupe koja je oblikovala budućnost luksuzne industrije. Saradnja sa liderima iz različitih brendova, uključujući Marriott, Chanel, Loewe i druge, omogućila je razvoj strategija koje odgovaraju na savremene izazove luksuza, kao što su demografske promene, geopolitička nesigurnost i nova generacija potrošača.
U intervjuu, Laković se osvrće na ključne teme današnjeg luksuza, ističući tišinu kao novu moć i offline iskustva kao otpor digitalnoj iscrpljenosti. Jadranski region, umesto da bude posmatrač, postaje model u svetu luksuza, nudeći autentičnost, pripadnost i sećanje.
Ivana ističe da je „offline novi online“, naglašavajući da su stvarna iskustva danas nova valuta poverenja. U svetu gde je većina sadržaja na mrežama filtrirana, prava interakcija i prisustvo postaju ključni. Luksuz više ne znači biti viđen, već biti prisutan i doživeti trenutke koji se ne mogu digitalizovati.
Govoreći o povezanosti luksuznih brendova sa kulturom i lokalnim identitetom, Laković napominje da je kultura najmoćniji ambasador luksuznog brenda. Muzeji i galerije postaju destinacije samih brendova, a luksuz nije više odvojen od kulturne priče jednog naroda. U našem regionu, brendovi koriste lokalne elemente kao deo svog identiteta, čime se stvara duboka etika i povezanost sa tradicijom.
Laković veruje da će budućnost luksuza zavisiti od kreativnih saradnji i ko-kreacije sa zajednicama, umesto od tradicionalnih modela. Danas, svi učestvuju u stvaranju, a crossover saradnje između mode, umetnosti i tehnologije otvaraju nove dimenzije luksuza.
Putovanja i gastronomija beleže rast u luksuznom sektoru, pri čemu se luksuz danas najčešće doživljava kroz pokret i ukus. Emocije postaju centralne, a luksuz se ne meri samo kvadratom ili zvezdicama, već iskustvima koja ostavljaju snažan utisak.
U kontekstu tržišta, Laković ukazuje na to da je trenutno tržište ličnih luksuznih proizvoda vredno oko 363 milijarde evra, s očekivanim umerenim rastom u narednim godinama. Međutim, naglašava da će rast dolaziti iz drugačijih izvora, jer su mnogi „aspiracioni“ potrošači povukli iz tržišta zbog ekonomske nesigurnosti i promena vrednosti.
Sjedinjene Američke Države trenutno predstavljaju najstabilniji motor rasta, dok Kina beleži usporavanje. Evropa raste stabilno, a Jadranski region pokazuje stabilan rast od 7% godišnje, što je dobar indikator za budućnost.
Laković takođe naglašava rizike u industriji, uključujući geopolitičke turbulencije i inflaciju luksuza bez supstance. S druge strane, prostor za inovaciju je ogroman, a brendovi koji stvaraju dubinu kroz saradnju sa umetnicima i lokalnim zajednicama imaju veće šanse za uspeh.
Na kraju, poručuje da luksuz više ne može biti samo statusni simbol, već mora postati emocionalna vrednost. Brendovi koji prežive ovu transformaciju biće oni koji imaju hrabrost da se promene i slušaju svoje potrošače. U eri sintetičkih sličnosti, autentičnost i poreklo postaju najvažniji elementi koji će oblikovati budućnost luksuza.
