U Evropskoj uniji, 2023. godina je bila obeležena problemima sa prepunim zatvorskim kapacitetima, a najteža situacija zabeležena je na Kipru, gde je stopa popunjenosti zatvora dostigla alarmantnih 226,2 odsto. Ove informacije objavio je Evrostat, ističući da su i druge zemlje, poput Francuske i Italije, takođe suočene sa sličnim problemima, sa stopama popunjenosti od 122,9 odsto, odnosno 119,1 odsto.
Prema izveštaju, u 13 zemalja članica EU zabeleženi su problemi sa prekomernim brojem zatvorenika u odnosu na dostupne kapacitete. Ova situacija ne predstavlja samo izazov za pravosudne sisteme ovih zemalja, već i za ljudska prava zatvorenika, koji u prepunim uslovima često trpe zbog nedostatka osnovnih resursa i adekvatne nege.
S druge strane, situacija u nekim zemljama je znatno bolja. Estonija se ističe sa najnižom stopom popunjenosti zatvora, koja iznosi 56,2 odsto, dok Luksemburg beleži 60,8 odsto, a Bugarska 67,7 odsto. Ovi podaci sugerišu da postoje značajne razlike u pristupu i upravljanju zatvorskim sistemima unutar EU, što može biti posledica različitih pravnih okvira, politika krivičnog pravosuđa i resursa koji su na raspolaganju.
Evrostat takođe predviđa da bi broj zatvora u zemljama Evropske unije mogao da se poveća za čak 200 odsto između 2023. i 2027. godine. Ova projekcija je rezultat političkih promena koje se dešavaju u regionu, a koje mogu uticati na zakonodavne i izvršne mere u borbi protiv kriminala i upravljanju zatvorskim sistemima. Sa porastom populacije zatvorenika, očekuje se da će mnoge zemlje morati da preispitaju svoje pristupe i strategije u pogledu rehabilitacije i reintegracije zatvorenika u društvo.
Pored toga, sve veći broj zatvorenika u EU ukazuje na potrebu za reformom zatvorskog sistema i ulaganje u alternativne mere kazne, kao što su programi rehabilitacije i podrške, koji bi mogli smanjiti opterećenje zatvora. Mnoge države članice su već započele diskusije o sprovođenju inovativnih pristupa, kao što su kućni pritvor i elektronsko nadgledanje, kako bi se smanjio broj zatvorenika i poboljšali uslovi života za one koji su već iza rešetaka.
Osim toga, stručnjaci upozoravaju da prekomerna zatvorenost može dovesti do daljih problema, uključujući povećanje stope recidivizma, jer zatvorenici često ne dobijaju potrebnu podršku i resurse za uspešnu reintegraciju u društvo nakon izlaska iz zatvora. Ove okolnosti često dovode do socijalne isključenosti i ponovnog uključivanja u kriminalne aktivnosti, što dodatno opterećuje pravosudne sisteme i društvo u celini.
Situacija u zatvorskom sistemu EU je složena i zahteva hitnu pažnju i akciju. Kako bi se rešili problemi prepunosti zatvora, potrebne su sveobuhvatne reforme koje će uključivati poboljšanje uslova života zatvorenika, jačanje rehabilitacionih programa i razvijanje alternativnih mera kazne koje će doprineti smanjenju broja zatvorenika.
U svetlu ovih izazova, važno je da zemlje članice EU zajednički rade na pronalaženju rešenja koja će ne samo poboljšati uslove u zatvorima, već i osigurati pravičniji i efikasniji pravosudni sistem. Pristup ljudskim pravima, rehabilitaciji i reintegraciji zatvorenika mora postati prioritet kako bi se obezbedila sigurnija i pravednija budućnost za sve građane Evropske unije.
