U martu 2023. godine, Hrvatska je zabeležila pad zaposlenosti u industriji za 2,4 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prema najnovijim podacima Državnog zavoda za statistiku. Iako je došlo do smanjenja u godini dana, broj zaposlenih u industriji ostao je nepromenjen u poređenju sa februarskim podacima.
Kada se posmatraju specifične delatnosti unutar industrije, prerađivačka industrija, koja čini gotovo 92 posto ukupnog broja zaposlenih u industriji, zadržala je isti nivo zaposlenosti kao u prethodnom mesecu. To ukazuje na stabilnost u ovom sektoru, koji je ključan za hrvatsko gospodarstvo.
U međuvremenu, sektor rudarstva i vađenja, koji čini nešto više od 2 posto ukupne zaposlenosti u industriji, beleži blagi rast. U martu je broj zaposlenih u ovom sektoru porastao za 0,1 posto u odnosu na februar, što može biti znak oporavka ili stabilnosti u ovoj oblasti.
S druge strane, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, koji čini nešto više od 6 posto ukupnog broja zaposlenih, takođe je zabeležio rast zaposlenosti od 0,4 posto. Ovi podaci sugeriraju da su sektori koji se bave osnovnim uslugama i energijom možda otporni na šire ekonomske promene koje su uticale na druge delove industrije.
Iako su ovi podaci o zaposlenosti u industriji značajni, važno je napomenuti da se situacija može promeniti u narednim mesecima, posebno s obzirom na globalne ekonomske trendove i unutrašnje političke odluke. U svetlu ovih informacija, ekonomisti će pažljivo pratiti razvoj situacije, posebno u kontekstu inflacije, troškova života i opšteg ekonomskog stanja u zemlji.
Pored toga, izazovi s kojima se Hrvatska susreće, kao što su energetska kriza i globalna konkurencija, mogli bi dodatno uticati na zaposlenost u industriji. S obzirom na trenutne okolnosti, vlasti će verovatno morati da preduzmu mere za podršku industrijskim sektorima kako bi se osigurala stabilnost tržišta rada.
U kontekstu šire ekonomske slike, pad zaposlenosti u industriji može biti zabrinjavajući znak, posebno za vladu koja se suočava s pritiscima da poboljša ekonomsku situaciju i smanji stopu nezaposlenosti. Mnogi analitičari smatraju da je za oporavak potrebno uložiti više sredstava u inovacije i modernizaciju industrije, kako bi se povećala produktivnost i konkurentnost na međunarodnom tržištu.
U međuvremenu, očekuje se da će se fokus vlasti usmeriti ka podršci malim i srednjim preduzećima, koja čine značajan deo hrvatskog industrijskog sektora. Ove kompanije često su najpogođenije ekonomskim promenama, te je njihov opstanak ključan za očuvanje radnih mesta i ekonomsku stabilnost.
U zaključku, dok Hrvatska beleži stabilnost u određenim sektorima industrije, izazovi ostaju, a vlada će morati da osmisli strategije kako bi se osigurao oporavak i rast na tržištu rada. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na ekonomske politike koje će uticati na budućnost zaposlenosti u industriji, kao i na sveukupno stanje hrvatskog gospodarstva.
