U martu 2023. godine, broj radnika zaposlenih u industrijskom sektoru Severne Makedonije smanjen je za 4,3% u poređenju sa istim mestom prošle godine, prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DSZ) Severne Makedonije. Ova informacija dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa izazovima u ekonomiji, a analitičari upozoravaju na moguće posledice ovog trenda po ukupni privredni rast.
U prvom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine, zabeležen je pad od 3,9%. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani trend opadanja zaposlenosti u industriji, što može imati dalekosežne posledice po radnu snagu i ekonomsku stabilnost zemlje. S obzirom na to da industrijski sektor tradicionalno igra ključnu ulogu u privredi Severne Makedonije, smanjenje broja radnika može značiti smanjenje proizvodnje, što direktno utiče na bruto domaći proizvod (BDP).
Najveći pad zaposlenosti na godišnjem nivou zabeležen je u sektoru prerađivačke industrije, gde je došlo do smanjenja od 4,5%. Ovaj sektor obuhvata različite grane, uključujući proizvodnju hrane, tekstila, mašinskih delova i elektronike. U rudarstvu i vađenju kamena, broj zaposlenih smanjen je za 2,1%, dok je u sektoru snabdevanja energijom zabeležen pad od 1,8%. Ovi podaci ukazuju na to da su svi ključni sektori industrije pogođeni smanjenjem radne snage, što može dovesti do smanjenja konkurentnosti i povećanja nezaposlenosti.
Izvori iz industrije upozoravaju da bi ovakvi trendovi mogli uticati na buduće investicije u zemlju. Investitori često traže stabilno okruženje sa rastućom radnom snagom, a smanjenje zaposlenosti može ih navesti da preispitaju svoje odluke o ulaganju. U svetlu ovih informacija, vlada i relevantne institucije bi trebale preduzeti mere kako bi stimulisale zapošljavanje i podstakle ekonomski rast.
Ekonomisti smatraju da je važno analizirati uzroke ovog smanjenja zaposlenosti. Mogući faktori uključuju globalne ekonomske turbulencije, promene u potražnji za proizvodima, kao i unutrašnje strukturalne probleme u privredi. U tom kontekstu, potrebno je sprovesti reforme koje bi poboljšale konkurentnost privrede, kao i podržale obuku i prekvalifikaciju radne snage.
Na društvenom planu, smanjenje broja radnika može dovesti do povećanja nezaposlenosti, što bi moglo imati negativan uticaj na životni standard građana. Porast nezaposlenosti može rezultirati povećanjem socijalnih tenzija i smanjenjem potrošnje, što dodatno može usporiti privredni rast. U tom svetlu, važno je da vlada razvije strategije za podršku nezaposlenima i olakša njihov povratak na tržište rada.
Pored toga, značajno je i to kako će se ovi trendovi odraziti na mlade ljude u zemlji. Mnogi mladi ljudi se suočavaju s izazovima prilikom traženja posla, a smanjenje radnih mesta u industriji može dodatno otežati njihovu situaciju. Stoga je potrebno razviti programe koji će omogućiti mladima da steknu potrebne veštine i znanja kako bi se lakše uključili u radnu snagu.
U zaključku, smanjenje broja radnika u industriji Severne Makedonije predstavlja ozbiljan izazov za ekonomiju zemlje. Kako bi se prevazišli ovi problemi, neophodno je preduzeti sveobuhvatne mere koje će podstaći zapošljavanje, unaprediti obrazovni sistem i stvoriti povoljnije okruženje za investicije. U suprotnom, zemlja bi mogla da se suoči sa dubljim ekonomskim problemima i povećanjem socijalnih tenzija koje bi mogle da ugroze stabilnost i razvoj.
