Brisel – Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Evropskoj uniji beleži stabilan rast uprkos globalnim ekonomskim turbulencijama. Prema najnovijim podacima Evrostata, 2022. godine je u EU bilo zaposleno rekordnih 10,45 miliona IKT stručnjaka, što čini tačno pet procenata od ukupnog broja zaposlenih u evropskoj radnoj snazi. Ovi podaci ukazuju na značajan doprinos IKT sektora ekonomiji, a posebno u svetlu digitalne transformacije koja je ubrzana tokom pandemije.
Analiza Evrostata otkriva da je digitalni sektor doživeo pravi procvat tokom pandemijskih godina. Godina 2020. se ističe sa najjačim rastom broja zaposlenih od čak 7,1 procenat, dok je 2021. godina takođe zabeležila značajan rast od 5,7 procenata. Ovi skokovi su rezultat masovnog prelaska na rad od kuće i ubrzanih digitalizacijskih procesa u preduzećima, što je otvorilo nova radna mesta u sektoru IKT.
Međutim, nakon toga, tržište je delimično izgubilo zamah i prešlo u mirniju fazu rasta. Godišnji rast između 2022. i 2024. godine iznosio je oko četiri do 4,5 procenata, dok je u proteklih godinu dana usporen na 2,6 procenata. Ova usporena dinamika rasta može se pripisati različitim ekonomskim faktorima i globalnim trendovima koji utiču na sve sektore.
Geografska analiza pokazuje velike razlike među državama članicama EU kada je u pitanju udeo IKT kadrova u privredi. Švedska se ponovo ističe kao lider, sa čak 8,9 procenata IKT stručnjaka u ukupnoj radnoj snazi. Slede je Luksemburg sa 8,7 procenata i Finska sa 7,8 procenata. Ove zemlje su uspele da razviju jake IKT sektore, što im omogućava da privuku i zadrže talentovane radnike.
S druge strane, na dnu evropske lestvice nalaze se mediteranske i određene istočnoevropske zemlje. Grčka ima najniži udeo IKT stručnjaka, sa samo 2,5 procenata radne snage, dok su rezultati Rumunije i Italije nešto bolji, sa 2,7 i 3,8 procenata, respektivno. Ovi podaci ukazuju na potrebu za većim ulaganjima u obrazovanje i obuku u ovim zemljama kako bi se povećala konkurentnost na evropskom i globalnom tržištu rada.
Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u sektoru IKT, podaci pokazuju da većinu zaposlenih i dalje čine muškarci, koji zauzimaju 80,5 procenata radnih mesta, dok žene čine samo 19,5 procenata. Ovaj disproporcionalni odnos ukazuje na izazove sa kojima se suočava sektor kada je reč o uključivanju žena u tehničke i digitalne oblasti. Ipak, situacija se postepeno menja, pa je udeo žena porastao za tri procentna poena u odnosu na period pre deset godina.
Ovi trendovi u IKT sektoru predstavljaju važan indikator za budući razvoj evropske ekonomije. Dok se sektor suočava sa izazovima, kao što su usporavanje rasta i rodna neravnoteža, istovremeno nudi i brojne prilike za inovacije i zapošljavanje. Ulaganje u digitalne veštine i obrazovanje, kao i promocija rodne ravnopravnosti, ključni su za očuvanje konkurentnosti i dalji rast ovog sektora u budućnosti.
Kako se svet suočava sa sve bržim tehnološkim promenama, važno je da članice EU prepoznaju važnost IKT sektora i učine dodatne napore kako bi olakšale njegov razvoj. Samo tako će moći da iskoriste potencijal koji ovaj sektor nudi i osiguraju da ekonomija ostane otporna na buduće izazove.
