U Srbiji je trenutno registrovano oko 7.200 električnih vozila, što ukazuje na značajan rast u oblasti elektromobilnosti. Ova informacija je predstavljena tokom diskusije „Srbija na putu električne mobilnosti“, koju je organizovala Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova u Sava centru. Ova događanja su od suštinskog značaja za razumevanje trenutne situacije i budućnosti elektromobilnosti u zemlji.
Milan Milojević, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), istakao je da je ABS preduzeo različite edukacije kako bi unapredio znanje kontrolora na tehničkim pregledima o električnim vozilima. Kako bi se obezbedila sigurnost i efikasnost u radu, organizovane su obuke za kontrolore tehničkih pregleda, gde su imali priliku da se upoznaju sa električnim vozilima, posebno sa njihovim baterijama i tehničkim karakteristikama. Ovaj projekat je rezultirao izradom uputstava za korisnike elektrovozila, serviserima, vulkanizerima i radnicima na tehničkim pregledima.
Milojević je takođe naglasio da je infrastruktura za elektrovozila u svetu pratila porast broja vozila i da je to slučaj i u Srbiji. „Nigde u svetu infrastruktura nije prvo prilagođena, već je prvo došlo do rasta broja elektro i hibridnih vozila, a tek potom su usledile prateće infrastrukture“, rekao je Milojević. Ova izjava ukazuje na to da bi Srbija trebala da se pripremi za dalji razvoj elektromobilnosti kroz adekvatnu infrastrukturu.
Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je na to da bi proces razvoja elektromobilnosti mogao biti usporen zbog transformacije elektroenergetskog sistema u Srbiji. Prema njegovim rečima, taj proces zahteva značajne investicije i vreme, procenjujući da će trajati minimum 10 do 15 godina. Vesović je naglasio da je neophodno da država donese konačne odluke o budućnosti elektroenergetskog sistema, uključujući prelazak sa termoelektrana na druge izvore energije, kao što su nuklearna energija.
On je objasnio da elektromobilnost podrazumeva prelazak na vozila koja koriste elektromotore umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Iako će električni automobili biti jednostavniji, struktura cene će biti značajno pogođena troškovima baterija, koje trenutno čine oko 40% ukupne cene automobila. Vesović je naglasio da proizvođači tradicionalnih delova u Srbiji moraju biti svesni ovih promena i prilagoditi se novim zahtevima tržišta.
Postavlja se pitanje da li će dobavljački deo ekonomije uspeti da se transformiše i prilagodi elektromobilnosti ili će nestati, kao što se dešavalo u prošlosti sa drugim sektorima. Ova dilema je ključna za budućnost automobilske industrije u Srbiji, jer se očekuje da će se tržište električnih vozila rapidno razvijati.
U zaključku, Srbija se nalazi na prekretnici u razvoju elektromobilnosti. Iako se broj registrovanih električnih vozila povećava, potrebna su dodatna ulaganja u infrastrukturu i električni sistem kako bi se osigurao održiv rast ovog sektora. Edukacija i prilagođavanje svih učesnika na tržištu biće ključni faktori u uspehu ove tranzicije. Uz pravilan pristup i dugoročne planove, Srbija može postati deo globalnog trenda elektromobilnosti i iskoristiti prednosti koje ona donosi.
