Brisel – Broj deportacija ilegalnih migranata u Evropskoj uniji doživeo je značajan porast tokom 2025. godine, prema izjavama evropskog komesara za unutrašnja pitanja, Magnusa Brunera. Ove informacije su preneli nemački mediji, ističući alarmantan trend koji bi mogao da utiče na politiku migracija unutar EU.
Bruner je naglasio da je procentualni udeo deportacija porastao sa 19% u 2023. godini na 27% u prva tri kvartala prošle godine. Očekuje se da će konačni podaci za 2025. prevazići one iz 2019. godine, kada je zabeležen najveći broj deportacija u istoriji EU. Ovi podaci sugerišu da su države članice snažnije reagovale na izazove koje donosi ilegalna migracija, a sve u cilju očuvanja bezbednosti i stabilnosti na njihovim granicama.
Bruner je naglasio važnost sveobuhvatnog pristupa u borbi protiv ilegalnih migracija, ističući da se ovaj problem mora rešavati na različitim frontovima. „Moramo se suočiti sa uzrocima migracija, poboljšati saradnju s državama porekla i tranzita, kao i ojačati naše granice“, rekao je Bruner. Ova izjava dolazi u trenutku kada se EU suočava sa sve većim pritiscima na svoj migracioni sistem, uključujući i povećan broj izbeglica i migranata koji pokušavaju da uđu u Uniju.
Tokom prethodnih godina, EU je doživela brojne krize kada su u pitanju migracije, što je dovelo do različitih reakcija među državama članicama. Neke zemlje su se zalagale za strože politike prema migrantima, dok su druge pozivale na humanije pristupe i veću podršku izbeglicama. Ovaj rast broja deportacija može dodatno produbiti razlike među članicama EU, a pitanje migracija ostaje jedno od najkontroverznijih tema unutar Unije.
Kritičari ukazuju na to da povećane deportacije ne rešavaju osnovne uzroke migracija, kao što su sukobi, siromaštvo i klimatske promene. Mnogi smatraju da bi EU trebala da se fokusira na razvoj politika koje podržavaju integraciju i zaštitu prava migranata, umesto da se oslanja na represivne mere. Takođe, postoje i zabrinutosti u vezi sa uslovima u kojima se migranti zadržavaju pre deportacije, kao i o pravima koja im se ne pružaju.
Bruner je, pored toga, naglasio važnost međunarodne saradnje u rešavanju pitanja migracija. „Samo zajedničkim naporima možemo da postignemo održiva rešenja“, rekao je. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih sastanaka na visokom nivou između EU i zemalja porekla migranata, gde se razgovaralo o strategijama za smanjenje broja ilegalnih migranata.
Povećanje deportacija takođe može uticati na javno mnjenje u državama članicama EU. U nekim zemljama, populističke stranke koriste temu migracija kako bi pridobile podršku birača, često naglašavajući potrebu za strožim merama. Ovaj trend može dovesti do daljeg polarizovanja društava i otežati razvoj zajedničke strategije EU o pitanju migracija.
S obzirom na sve veće izazove koje donosi ilegalna migracija, EU će morati da preispita svoje politike i pristupe. Iako je povećanje deportacija jedan od načina da se odgovori na pritisak, važno je da se ne izgube ljudska prava i dostojanstvo svakog pojedinca. Samo kroz sveobuhvatan pristup, koji uključuje i humanitarne aspekte, EU može da pronađe rešenja koja će biti održiva na duži rok.
U svetu gde su migracije sve prisutnije, EU će morati da se pozabavi ovim pitanjem na način koji ne samo da štiti njene granice, već i odgovara na potrebe i prava onih koji beže od rata, siromaštva i nepravde. Ova kompleksnost zahteva pažljivo razmatranje i saradnju među svim članicama kako bi se pronašao pravi balans između bezbednosti i humanosti.
