Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je večeras da je izuzetno zabrinjavajuće što određena grupa ljudi pruža podršku Dijani Hrku u njenom štrajku glađu. Ona je apelovala na Hrku da ne ugrožava svoje zdravlje i život, ističući da postoje drugi načini za vođenje borbe za pravdu, osim štrajka glađu.
Brnabić je na televiziji Pink izjavila da je podržavanje Hrkinih zahteva, osim onog političkog koji se odnosi na izbore, nešto što „svako normalan“ može da podrži. Ona je naglasila da svi žele istinu i pravdu, ali da je način na koji se to traži veoma važan, te da se ne može dozvoliti da se zdravlje pojedinca stavi u opasnost radi političkih ciljeva.
U razgovoru sa Hrkonom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao je da je ubedi da prekine štrajk glađu, a Brnabić je naglasila da je važno da se u društvu uspostavi dijalog kako bi se problemi rešavali. „Šta je još mogao da uradi? U jednom društvu mora da postoji dijalog kako bismo rešavali probleme“, rekla je ona.
Brnabić je izrazila sumnju u motive onih koji podržavaju Hrkine akcije, ističući da je „vrhunac banalnosti“ to što blokaderski pokret navija da ona izdrži do kraja. „Mislim da kada vidite neku osobu koja želi iz bilo kog razloga da naudi sebi, treba da probate da joj pomognete, da joj kažete ‘nemoj da se ubiješ, postoje drugi načini, bolje da živiš, bolje da se boriš na drugi način’“, naglasila je Brnabić, dodajući da se Hrkino zdravstveno stanje koristi kao sredstvo za „pumpanje“ političkih tenzija.
Dijana Hrka, majka stradalog mladića u padu nadstrešnice, štrajkuje glađu u blizini Skupštine Srbije i više puta je dobijala medicinsku pomoć zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Nakon ukazivanja pomoći, ona je nastavila štrajk glađu na raskrsnici Takovske i Bulevara kralja Aleksandra, što dodatno zabrinjava njene pristalice kao i širu javnost.
U ovoj situaciji, postavlja se pitanje granica između prava na protest i odgovornosti pojedinca prema svom zdravlju. Kritike koje dolaze na račun podržavalaca Hrkinih postupaka naglašavaju potrebu za razumevanjem i dijalogom umesto eskalacije tenzija. Mnogi smatraju da bi dijalog između vlasti i građana mogao doneti rešenja koja ne uključuju ekstremne metode poput štrajka glađu.
Osim političkih zahteva, Hrkini zahtevi se tiču i pravde za njenog stradalog sina, a njeni simpatizeri insistiraju na tome da je njena borba legitimna. Ipak, Brnabić je upozorila da takve akcije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i da je neophodno pronaći alternativne načine za izražavanje nezadovoljstva.
S obzirom na sve veće tenzije u društvu, važno je da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane, a posebno da se obezbedi zdravlje i sigurnost pojedinaca koji se bore za pravdu. U ovom trenutku, fokus bi trebao biti na dijalogu i pronalaženju kompromisa umesto na eskalaciji sukoba.
U svetlu trenutnih događaja, pitanje je kako će se situacija dalje razvijati, te da li će vlasti uspeti da pronađu način da odgovore na zahteve građana bez ugrožavanja njihovog zdravlja. Dijalog kao sredstvo rešavanja problema može biti ključni faktor u prevazilaženju trenutne krize i ponovnom uspostavljanju poverenja između vlasti i građana.
