Većina stranih kriminalaca koji budu osuđeni u Velikoj Britaniji biće odmah deportovana, umesto da izdržavaju 30 odsto svoje zatvorske kazne, kako je predviđeno novim planovima britanske vlade. Ove promene su najavljene od strane ministarke pravde, Šabane Mahmud, koja je predložila izmene zakona koje bi omogućile vladi da deportuje većinu stranih zatvorenika čim budu osuđeni i prebačeni u zatvor. Ova vest je izazvala brojne reakcije u javnosti i među pravnicima.
Prema izveštaju Gardijana, stranim teroristima, ubicama i drugim ozbiljnim prestupnicima kojima su izrečene neograničene kazne, biće dozvoljeno da izdržavaju svoje kazne u Velikoj Britaniji pre nego što se razmotri mogućnost njihove deportacije. Upravnici zatvora će imati ovlašćenje da ne deportuju stranog prestupnika kojem je izrečena fiksna kazna, ukoliko procene da on predstavlja ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti, čime se obezbeđuje dodatna sigurnost.
Nova zakonska rešenja takođe predviđaju da će deportovanim kriminalcima biti zabranjen ponovni ulazak u Veliku Britaniju. Ova mera će se odnositi na sve strane prestupnike koji su već u zatvoru, kao i na novoosuđene, s ciljem smanjenja troškova za poreske obveznike koji se odnose na strane osuđenike. Ministarstvo pravde je ukazalo na to da svako mesto u zatvoru košta vladu u proseku 54.000 funti godišnje, a stranci čine oko 12 procenata ukupne zatvorske populacije.
Vlada je već usvojila propis koji će stupiti na snagu u septembru, prema kojem mogu da budu deportovani strani kriminalci koji su odslužili 30 procenata svoje zatvorske kazne, dok je pre toga taj procenat iznosio 50 posto. Prema predloženom zakonu, koji treba da usvoji parlament, strani osuđenici neće morati da odsluže nijedan deo kazne pre deportacije.
Ministarka Mahmud je izjavila da je vlada preduzela „radikalnu akciju“ i da će novi zakon obezbediti da deportacije budu sprovedene brže nego ikada pre. Prema njenim rečima, postojeći problemi sa preopterećenjem zatvora i visokim troškovima za održavanje stranih zatvorenika zahtevaju hitna rešenja. Kapaciteti zatvorskog sistema su gotovo potpuno popunjeni, a tokom poslednjih meseci došlo je do nekoliko kriza koje su dovele do skoro kolapsa sistema.
Tokom mandata premijera Rišija Sunaka, u tri navrata je zabeležen pritisak na zatvorski sistem, što je utvrdio bivši organ za nadzor zatvora u svom nezavisnom izveštaju. Nakon dolaska na vlast u julu 2024., premijer Kir Starmer je odgovorio na ovu krizu tako što je dozvolio da neki osuđenici napuste zatvore nakon odsluženih 40 procenata izdržane kazne, naglašavajući da je prevremeno puštanje na slobodu neophodno da bi se „izbegla katastrofa“ u zatvorskom sistemu.
Od tada, vlada je deportovala više od 5.000 stranih zatvorenika, što predstavlja godišnji porast od 14 procenata. Uloženo je 5 miliona funti u specijalnu radnu grupu koja ima za cilj ubrzanje procesa deportacije osuđenika iz gotovo 80 zatvora širom zemlje. Ove mere su deo šire strategije britanske vlade za reformu zatvorskog sistema i smanjenje troškova koji padaju na teret poreskih obveznika.
U kontekstu ovih zakonskih izmena, postavlja se pitanje kako će one uticati na bezbednost i pravdu u zemlji, kao i na prava stranih zatvorenika. Dok neki smatraju da će nove mere značajno smanjiti troškove i osloboditi zatvorske resurse, drugi se brinu da bi mogle dovesti do nepravednih deportacija i kršenja ljudskih prava. Ova debata će verovatno trajati dok se predlozi ne razmotre u parlamentu i ne postanu deo zakonodavstva.
