Britanska vlada suočava se s ozbiljnim upozorenjima u vezi sa bezbednošću hrane, a vodeći stručnjak u ovoj oblasti, Tim Leng, naglašava potrebu za stvaranjem zaliha hrane zbog sve većih klimatskih šokova i mogućih ratova koji bi mogli dovesti do krize gladi. Leng, profesor na Univerzitetu Siti Sent Džordž u Londonu, ističe da Britanija proizvodi značajno manje hrane nego što joj je potrebno i da je, kao malo ostrvo, posebno ranjiva na vanredne situacije.
Prema prvom izveštaju o bezbednosti hrane u Velikoj Britaniji iz decembra 2021. godine, zemlja može da pokrije samo 54% svojih potreba za hranom. U poređenju s drugim bogatim zemljama kao što su SAD, Francuska i Australija, koje su u stanju da prehrane svoje stanovništvo bez uvoza, Britanija je u posebno nepovoljnom položaju. Na primer, Holandija proizvodi 80%, a Španija 75% hrane potrebne za svoje stanovništvo.
„Mi ne razmišljamo o ovome adekvatno. Izbegavamo to“, rekao je Leng na konferenciji Nacionalnog sindikata poljoprivrednika u Birmingemu. On je naglasio da je stav prema snabdevanju hranom duboko ukorenjen u britanskom državnom sistemu, koji se oslanja na to da druge zemlje hrane Britaniju, dok one same stvaraju zalihe za vanredne situacije.
Mnoge zemlje, kao što je Švajcarska, imaju zalihe hrane koje mogu zadovoljiti potrebe celokupnog stanovništva tokom više meseci, dok britanska vlada ne pokazuje nameru da poboljša samodovoljnost zemlje. Ministrica za životnu sredinu, Ema Rejnolds, izjavila je da želi da poveća domaću proizvodnju hrane, ali nije postavila konkretne ciljeve.
U poslednjih godinu dana, proizvodnja pšenice, govedine, živinskog mesa i povrća u Velikoj Britaniji opala je, što dodatno dovodi u pitanje samodovoljnost zemlje. Stručnjaci upozoravaju da bi čak i manji šok mogao izazvati društvene nemire zbog hrane. Lengov izveštaj, koji je napravljen za Nacionalnu komisiju za pripravnost, ukazuje na ekstremnu ranjivost britanskog prehrambenog sistema, koji se oslanja na nekoliko velikih kompanija.
U Velikoj Britaniji, 12.284 supermarketa snabdeva samo 131 distributivni centar, što znači da bi svaka pometnja u radu ovih centara mogla ozbiljno uticati na dostupnost hrane. Leng upozorava da bi ti centri mogli biti meta napada dronovima ili sajber napada, što dodatno povećava rizik.
Na primer, kompanija Tesko, koja obezbeđuje skoro trećinu maloprodajne hrane u zemlji, koristi samo 20 distributivnih centara. Leng naglašava da kada tri četvrtine maloprodaje hrane potiče od samo četiri velike kompanije, svaka eventualna kriza bi mogla imati devastirajući uticaj na javnost.
Bregzit je dodatno otežao situaciju, jer je smanjio subvencije za poljoprivrednike i otežao uvoz hrane iz Evropske unije, koja je bila najveći trgovinski partner Velike Britanije. Analiza Univerziteta u Saseksu pokazuje da je tokom tri godine od januara 2021. godine, uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU opao za 8,71% godišnje.
Klimatske promene takođe otežavaju uzgoj voća i povrća u južnoj Evropi i severnoj Africi, što dodatno pogađa Veliku Britaniju, koja se oslanja na uvoz svežih proizvoda. Leng ističe da je britanski sistem ishrane postavljen na efikasnost, ali sada pokazuje svoju neodrživost u svetlu trenutnih izazova.
U zaključku, stručnjaci naglašavaju potrebu za poboljšanjem bezbednosti u ishrani i povećanjem domaće proizvodnje hrane, kako bi se britanski prehrambeni sistem učinio otpornijim na buduće šokove. Leng poziva vladu na donošenje zakona koji će osigurati sigurniji i održiviji sistem ishrane.
