Džek Anderton, savetnik lidera Reformističke stranke Najdžela Faraža, izazvao je kontroverzu izjavom da bi Velika Britanija bolje prošla da je ostala neutralna tokom Drugog svetskog rata, umesto što se borila protiv nacističke Nemačke. Ove izjave prenose britanski mediji, koji se bave njegovim stavovima o istoriji i trenutnim političkim pitanjima.
Anderton, koji je zaslužan za uspešan TikTok nalog Faraža, gde je privukao više od 1,3 miliona pratilaca, takođe je izrazio sumnju u opravdanost britanske podrške Ukrajini u njenom sukobu s Rusijom. U blogu posvećenom međunarodnom rejtingu Velike Britanije, istakao je da bi ova zemlja mogla „povratiti“ bivše kolonije poput Australije, Kanade i Južne Afrike u svetu koji se sve više oslanja na meritokratiju.
Prema njegovim rečima, Britanija bi trebala da usvoji politiku masovnih zatvaranja, poput one koju je sprovodio predsednik El Salvadora, Najib Bukele. Anderton je sugerisao da je jedini sukob koji je bio u interesu Engleske u prošlom veku bio Foklandski rat, dok su oba svetska rata donela više štete nego koristi.
On tvrdi da je Velika Britanija osiromašila zbog angažovanja u oba svetska rata, a dug prema Americi otplatila je tek 2006. godine. „Naša ekonomija je stagnirala, izgubili smo imperiju, a Amerika nam je naređivala“, rekao je Anderton, dodajući da je Nemačka, zemlja koju je Britanija pobedila, postala bogatija od Velike Britanije još od 70-ih godina prošlog veka.
Anderton je ponovio ovaj stav i kada je reč o podršci Ukrajini, navodeći da Velika Britanija šalje milijarde funti kako bi pomogla zemlji koja nije u njenom interesu. „Rusija nije naš neprijatelj, ona nije napala Britaniju“, istakao je.
On je takođe pozvao na promene u ministarstvu spoljnih poslova, zahtevajući da se odluke donose isključivo na osnovu interesa Britanije. „Umesto toga, imamo ljude koji bi trebali da rade za UN ili dobrotvornu organizaciju, a ne za britanski Forin ofis“, zaključio je Anderton.
Ove kontroverzne izjave izazvale su oštre reakcije na društvenim mrežama i među političkim analitičarima, koji se pitaju kako će se ovakvi stavovi odraziti na budućnost britanske spoljne politike. Mnogi kritičari smatraju da Andertonove ideje predstavljaju opasnu retoriku koja može da dovede do izolacionizma i dodatno pogorša međunarodne odnose.
U vreme kada se svet suočava s brojnim izazovima, uključujući ratove, klimatske promene i ekonomske krize, Andertonove izjave se doživljavaju kao neodgovorne i kratkovide. Njegova ideja o isključivoj potpori nacionalnim interesima izaziva sumnju kod onih koji veruju da je međunarodna saradnja ključna za rešavanje globalnih problema.
Reformistička stranka, čiji je Anderton savetnik, može se suočiti s unutrašnjim podelama zbog ovakvih kontroverznih stavova. Mnogi članovi stranke se protive izolacionističkim politikama i smatraju da je britanska uloga na međunarodnoj sceni važna za očuvanje mira i stabilnosti u svetu.
Andertonova izjava o neutralnosti tokom Drugog svetskog rata takođe otvara pitanje o tome kako se britanska istorija interpretira i kako se ona može koristiti u savremenim političkim diskusijama. U vreme kada se suočavamo s izazovima globalizacije, ekonomske nejednakosti i ratova, važno je preispitati kako prošlost oblikuje sadašnjost i budućnost.
Dok se debate nastavljaju, jasno je da će Andertonove reči imati dugoročne posledice na političku klimu u Velikoj Britaniji. Ova situacija postavlja pitanje o pravcu ka kojem se britanska politika kreće i kako će se nositi s izazovima koji dolaze.
